Mеђународнa конференцијa „Циљано стварање нових речи и језички инжењери“ одржана је 13. маја 2024. године у организацији Филолошког друштва „Речи“ у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду. Данко Шипка и Дејан Ајдачић у средиште скупа су ставили језички инжењеринг и циљано стварање нових речи у словенским језицима, различите побуде стварања нових речи – од идеолошких и друштвених, до лингвистичких и уметничких. Учеснике је поздравио управник библиотеке проф. Александар Јерков. У раду конференције учествовало је тринаест филолога из академских установа из Хрватске (2), Америке (1), Србије (2), Бугарске (3), Словеније (1) и Пољске (4) који су говорили о новим речима у јужнословенским језицима, у пољском, украјинском, руском и кашупском језику. Конференцију су подржали Министарство културе Републике Србије и Министарство науке Републике Србије.
Конференцију је отворила Ања Николић-Хојт (Загреб) сагледавајући стварање нових речи између лудизма и идеологије. Полазећи од идеје да у хрватском стандардном језику не постоји назив за простор између обрва, ауторка је у „радионици“ најпре са ученицима двеју гимназија, а потом и са радио новинарима сакупила велики број предлога и осветлила семантичку мотивацију новостворених назива. Данко Шипка (САД, Темпе) је упоредио лексичко инжењерство у последња два века и потражио одговор зашто су новостворене речи 19. века у приметно већој мери ушле у језик, спрам сразмерно малог броја прихваћених речи у 20. веку и понудио одговор да је данас више образованих људи који имају устаљене језичке навике, а да је мање ауторитета. Диана Благоева (Софија) је говорила о пуристичким ставовима у бугарској лексикографији у првој половини 20. века. Новотворенице у словеначком језику са портала словеначког језика „Фран“ Института за словеначки језик САЗУ је навела и лингвистички осветлила Симона Клеменчич (Љубљана). Кашуболог Душан Владислав Пажђерски (Гдањск) је описао делатности и публикације савета за кашупски језик на стварању нове кашупске терминологије . На примеру пољског и хрватског језика Магдалена Баер (Познањ) је анализирала својства еуролекта као званичног језика Европске уније. Анђел Старчевић (Загреб) је критички говорио о језичким саветницима који сугеришу исправне језичке форме поводом књиге Виолете Бабић залажући се против нормативистичког исправљања језика. Слободан Новокмет (Београд) је пажњу усредсредио на конструисање нових речи као замена за англицизме у сфери компјутерске технологије, дигиталних и друштвених медија. Владимир Вукомановић Растегорац (Београд) је разделио и описао типове језичких стратегија у дечјем стварању речи на основу речи из књиге Весне Смиљанић Рангелов „Српскиричарска речорчица” и предложио више модела језичких игара са децом у вртићима. Атанаска Атанасова (Софија) је анализирала најновије глаголе у бугарском језику на основу речника неологизама, истакла творбене моделе и појаву стварања глагола од именица (гуглирам, фотошопвам, джендеризирам и др.). У анализи 369 индивидуализама бугарских писаца од Препорода до данас извучених из 16 томова речника бугарског језика (РБЕ) Цветелина Георгиева (Софија) је показала продуктивне и непродуктивне моделе, типове творбе и истакла Ивана Вазова, Пенчу Славејкова и Ивана Богорова као најзаступљеније творце нових речи. Олег Белеј (Вроцлав) је говорио о иновационим токовима у стварању украјинске ономастичке и пропријалне лексике у доба рата. Идејама руског филолога, филозофа и есејисте Михаила Епштејна о потреби богаћења руског језика и активностима интернет пројекта „Дар речи“ говорио је Дејан Ајдачић (Гдањск) отварајући питање о могућностима сагледавања новостворених речи и у српском језику.
Излагања је могуће погледати и послушати на видео запису конференције на јутјуб каналу Универзитетске библиотеке. Радови ће бити објављени 2024. године у 10. броју електронског часописа Новоречје, а 2025. године у зборнику радова.