Данко Шипка, професор Државног универзитета Аризоне, Фулбрајтов стипендиста на Београдском универзитету, оснивач и члан Филолошког друштва „Речи“ је предложио листу „Блиц“ циклус чланака „Куцамо на врата заборављених речи“. Почетком априла појавили су се први чланци у овом циклусу:
Spomenik urušenom i porušenom
…. Kako ovi sportisti, tako i riječi, uđu u jezik, dobiju svojih poslovičnih pet minuta (u stvarnosti je u slučaju riječi prije od pet do petsto godina) i onda padnu u zaborav. A padnu u zaborav ili same od sebe, reklo bi se: umru prirodnom smrću, ili tako što poginu od ruke nekog rječoborca …. (Blic 01.04.2024)
Akšam i sabah
Ne nestaju sve riječi jednako. Vjerovatnoća da će nekom ove dvije riječi iz naslova. Vjerovatnoća da će nekom ove dvije riječi iz naslova i njihove izvedenice biti nepoznate raste što je osoba dalje od Bosne i Sandžaka, što je manje načitana, što je više urbanizovana i što je mlađa. Stariji ljudi će i u sred Beograda reći da sabajle imaju nešto da obave, mlađi baš i neće …. (Blic 02.04.2024)
andrmolja
Ovu riječ nećete čuti u vijestima, nije baš najformalnija. Neće te je naći ni u reklamama, ko bi prodavao stvar bez vrijednosti. Naći ćete je u razgovornom jeziku, obično u množini: andrmolje, nekad i andramolje, gomila beskorisnih stvari. Slično je i sa arabatijom, nečim dotrajalim, ruševnim.,, (Blic 08.04.2024)
gumigeleng
Gumigeleng je gumeni zglob u upravljačkom mehanizmu automobila. Radi se o jednoj od mnogobrojnih njemačkih posuđenica u automehaničarskoj terminologiji – tu su između ostalog i getriba (danas koristimo slovensku riječ mjenjač), šalthebl (ručica mjenjača), cindšpula (zamijenila ju je italijanska bobina), lenkrad (zamijenio ga francuski volan), rikverc se začudo još drži … (Blic 22.04.2024)
ZRLJ
Na mnoštvo skraćenica ljudstvo je nailazilo i na poslu i po gradu i po kući. ZRLj je jedna od njih. Radi se o zboru radnih ljudi. To je bilo sastančenje na kome bi, u skladu sa pravcima razvoja političkog sistema socijalističkog samoupravljanja, polupismeni radenici popovali inženjerima kako treba da obavljaju svoj posao. To se sve dešavalo u preduzeću, koje se nije zvalo preduzeće, nego OOUR (osnovna organizacija udruženog rada) ili, ukoliko je rad udružilo više OOUR-a, SOUR (složena organizacija udruženog rada). … (Blic 6.05.2024)
kosa
Ne ona na glavi, za nju svi znaju, nego poljoprivredna alatka, za nju znaju mnogi ali ne svi. Kosi se sve manje, a i kosa i košenje žive u uzrečicama: udarila kosa u kamen ili: zna se ko kosi a ko vodu nosi. (Blic 13.05.2024)
fil
U Andrićevoj Priči o vezirovom slonu ova ogromna afroazijska živuljka (ili hajvan da kažemo pozajmljenicom iz turskog) imenuje se slovenskom riječju, koju ćemo naći i drugdje po Slaviji. Međutim, u samom tekstu koristi se posuđenica iz osmanskog turskog fil. Ovo je jedna od onih riječi lutalica koja za sobom ima dugu verigu pozajmljivanja iz jednog jezika u drugi … (Blic 20.05.2024)
nezlobivost
Vratimo se kolektivnoj grobnici slatkorječivosti. Nisu više u opticaju pozdravi tipa Ljubim ruke! pa i Poštovanje! se sve manje koristi. Ni u korešpondenciji nećemo više koristiti završnu formulu Sluga pokoran! Čitav jedan niz zaboravljenih riječi kojima smo na fin način način govorili o pozitivnim osobinama drugih osoba zasnivao se na tome da smo negirali negativnu osobinu. Ako smo željeli reći da neko u sebi nema zlobe, onda bismo koristili nezlobiv, kad bismo hotjeli rijet da je neko pouzdan, da nas neće prevariti, rabili bismo neprevarljiv ili neprevariv … (Blic 27.05.2024)
džilit i kubura
Možda ćete čuti da se neko džilita a da opet neko drugi s nečim kuburi, pa ćete ova oružja davnih vremena prepoznati u pomenuta dva glagola, mada u ovom drugom slučaju veza i nije baš najdirektnija … (Blic 2.06.2024)