Новоречје, бр. 9 (2023) – ФИЛОЛОШКО ДРУШТВО РЕЧИ

За успостављање теорије усвајања језика (онтолингвистика, language acquisition, child language) гране лингвистике развијене у последњој четвртини 20. кључну улогу имали су дневници говора деце, бележени и прикупљани током читавог 19. века. У првом делу рада даје се преглед радова насталих на основу дневника говора деце или „биографских скица“ на европским језицима. У другом делу овог рада се, због сродности језика па тиме и лингвистичких појава, представљају неки закључци и потврде научних ставова савремених, претежно словенских лингвиста (Гвоздев, Цејтлин, Ушакова, Јегорова, Харченко). Сви примери узимају се из личне збирке од око 1500 детињих језичких иновација / оказионализама конструисаних од стране 669 деце узраста 1–15, а која је прикупљана тринаест година.

Кључне речи: детињи језик/говор, језичка иновација, оказионализам, дневник говора, биографске скице, вертикални / хоризонтални приступ.

Весна Смилянич Рангелов

ВАЖНОСТЬ СБОРА И ИЗУЧЕНИЯ КОЛЛЕКЦИЙ ЯЗЫКОВЫХ ИННОВАЦИЙ В ДЕТСКОМ ЯЗЫКЕ

История изучения детского языка началась в 19 веке. Для первого периода изучения детской речи характерно было то, что все исследования проводились на основе дневниковых записей и были направлены на изучение общего развития детей. Такие „детские биографии“ чаще всего в результате наблюдений за собственными детьми вели психологи и лингвисты на материале разных языков, публикуя научные труды (Х. Тейн, В Прейер, К. и В. Стерн, Ч. Дарвин, И. А. Сикорский, А. Александров, В. Благовещенский). Дневниковые записи сыграли главную роль в становлении лингвистики детской речи (онтолингвистики) сформированной в русской науке к последней четверти 20 века, предметом которой является процесс освоения детьми их родного языка. В первой части статьи представлен обзор произведений, созданных на основе дневниковых записей детской речи в 19 веке. Во второй части, по причине близости языков и тем самым языковых явлений, представлены выводы и подтверждения научных взглядов современных, преимущественно славянских лингвистов (Гвоздев, Цейтлин, Ушакова, Егорова, Харченко, Земская) применимые к примерам детских иноваций сербского языке. Анализ проводился на основе примеров из личной коллекции детских иноваций, собранной в течение 13 лет и содержащей около 1500 детских окказионализмов, конструированных детьми в возрасте 1–15 лет.

Ключевые слова: детский язык/речь, языковая инновация, окказионализм, детские биографии, вертикальный/горизонтальный подход.

ЛИТЕРАТУРА

Бондаренко, Алена Анатольевна 2011. Индивидуальные особенности в освоении грамматики детьми 2-5 лет. [http://ontolingva.ru/bondarenko.pdf] приступљено 10. 6. 2022.

Гвоздев, Александр Николаевич 1961. Вопросы изучения детской речи (глава «Формирование у ребенка грамматического строя русского языка»). Москва: Изд-во Акад. пед. наук РСФСР.

Егорова, Александра Вячеславовна А. В. 2014. Особенности словообразования в речи детей дошкольного возраста. Альманах современной науки и образования, 5–6 (84), 68–70.[https://www.gramota.net/articles/issn_1993-5552_2014_5-6_19.pdf] приступљено 16. 10. 2023.

Земская, Елена Андреевна 1963. Как делаются слова. Москва: Изд-во Академии наук СССР.

Земская, Елена Андреевна 1992. Словообразование как деятельность. Москва: Наука.

Лепская, Наталия Ильинична 1997. Язык ребенка. Онтогенез речевой коммуникации. Москва: Московский государственный университет им. М. В. Ломоносова, Филологический факультет.

Матејић Ђуричић, Зорица 2016. Психологија раног детињства [https://www.fasper.bg.ac.rs/do2016/nastavnici/Matejic_DJ_Zorica/predavanja/Raz_senzomoto_funk/PSIRD.pdf] приступљено 15. 12. 2023.

Руменова Рачева, Маргарита 2009. Словообразовательные инновации пуристов и детей. У: А. В. Голубева (ред.), Проблемы онтолингвистики 2009, Материалы международной конференции (17–19 июна 2009 г. Санкт-Петербург). Санкт-Петербург: Златоуст, 168–171.

Слюсарь, Наталия Анатольевна 2003. Психолингвистическое исследование структуры ментального лексикона на материале русских глаголов. Санкт-Петербургский государственный университет, Филологический факультет, Кафедра общего языкознания. – Магистарски рад

Смирнова, Светлана Анатольевна 2021. «Словарь детских словообразовательных инноваций» С. Н. Цейтлин как лексикографический информационный ресурс. Филологические науки. Вопросы теории и практики, 14/5, 1497–1502.

Ушакова, Татьяна Николаевна 1979. Функциональные структуры второй сигнальной системы. Психофизиологические механизмы речи. Москва: Наука.

Ушакова, Татьяна Николаевна 2011. Рождение слова: Проблемы психологии речи и психолингвистики. Москва: Институт психологии РАН.

Харченко, Вера Константиновна, Озерова, Елена Григорьевна 2019. Сложные слова в детской речи. Белгород: Изд-во Белгородского гос. ун-та.

Цейтлин, Стелла Наумовна 1998. U-shaped development при усвоении ребенком родного языка (анализ случаев мнимого регресса). У: Материалы XXVII межвузовской научно-методической конференции преподавателей и аспирантов. Выпуск 13. Cекция общего языкознания. Санкт Петербург: Изд-во СПб, 76–80.

Цейтлин, Стелла Наумовна 2000. Язык и ребёнок. Лингвистика детской речи. Москва: Владос.

Цейтлин, Стелла Наумовна 2008. Онтолингвистика как учебная дисциплина. Русский язык в школе. 6, 45-48.

Цейтлин, Стелла Наумовна 2009. Очерки по словообразованию и формообразованию в детской речи. Москва: Знак.

Чуковски, Корнеј 1986. Од друге до пете. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Чуковский, Корней Иванович 1964. От двух до пяти. Москва: Художественная литература.

Щерба, Лев Владимирович 1974. Языковая система и языковая деятельность. Лениниград: Издательство Наука.

Clark, Eve V. 1993. The Lexicon in Acquisition. Cambridge: Cambridge University Press.

Chomsky, Noam 1957. Syntactic structures. The Hague: Mouton.

Ingram, David 1989. First Language Acquisition. Method, Discription, and Explanation. Cambridge. C. U. P.

Pinker Steven 2006. Whatever Happened to the Past Tens Debate. UC Santa Cruz: Festschrifts, 221–238. [https://escholarship.org/uc/item/0xf9q0n8] приступљено 15.12. 2023.

Slobin, Dan Isaac 1966. The acquisition of Russian as a native language. In: F. Smith & G. A. Miller (еds.), The genesis of language: A psycho linguistic approach. Cambridge, Mass.: MITPress.

ИЗВОРИ И РЕФЕРЕНЦЕ:

Александров, Александр Иванович 1882. Детская речь. Русский философский вестник 3, 86–120.

Благовещенский, Б. 1886. Детская речь. Русский филологический вестник, 16/3, 73-101.

Сикорский, Иван Алексеевич 1889. О развитии речи у детей. У: Сборник научно-литературных статей по вопр. общ. психолохии и воспитания. Киев; Харьков. Т. 5, 37–48.

Смиљанић Рангелов, Весна 2024. Српскиричарска речорчица : речник детињих речи и израза. Београд: Службени гласник.

Харченко, Вера Константиновна 2003. Словарь современного детского языка. Белгород: Изд-во Белгор. гос. ун-та.

Цейтлин, Стелла Наумовна 2001. Словарь детских словообразовательных инноваций. München: Verlag Otto Sagner.

Цейтлин, Стелла Наумовна 2006. Словарь детских словообразовательных инноваций. Санкт Петербург [http://ontolingva.ru/slovar.pdf] приступљено 4. 3. 2023.

Bateman, W. G. 1916. The Language Status of Three Children at the Same Ages. Pedagogical Seminary, XXIII, 211–240. [http://dx.doi.org/10.1080/08919402.1916.10534708] приступљено 15. 12. 2023.

Brandenburg, G. C. 1915. The language of a three-year-old child. Pedagogical Seminary, 22, 89–120.

Chamberlain, Alexander, Chamberlain, Isabel. 1904. Studies of a Child. Pedagogical Seminary. 11/3, 264-291 [http://dx.doi.org/10.1080/08919402.1904.10534101] приступљено 15. 12. 2023.

Darwin, Charles 1877. A bibliographical sketch of an infant. Mind 2, 285–294.

Hall, Granville Stanley 1891. Notes on the study of infants. Pedagogical Seminary, 1, 127–138.

Itkonen, Terho 1977. Huomioita lapsen äänteidtön kehityksestä. Virittäjä, 81, 279–308.

Kenyeres, Elemér 1926. A gyermek elso szavai és a szófajok föllépése. [The child’s first words and the emergence of the parts-of-speech.] Budapest.

Leopold, Werner F. 1939–1949. Speech development of a bilingual child. Evanston and Chicago: Northwestern University [https://pure.mpg.de/rest/items/item_2353520_5/component/file_2588935/content] приступљено 15. 12. 2023.

MacWhinney, Brian. 1976. Hungarian research on the acquisition of morphology and syntax. Journal of Child Language, 3, 397–410.

Mägiste, Julius. 1924. Paar sõna lastekeelest. Eesti Keel. Tartu, 1, 24–48.

Nice, M. M. 1915. The development of a child’s vocabulary in relation to environment. Pedag. Seminary, 22, 35–64.

Nice, M. M. 1920. Concerning all-day conversations. Pedagogical Seminary, 27, 166-177.

Pedagogical Seminary, 1, 17, 22, 23, 27. Worcester, Mass.: J.H. Orpha [https://catalog.hathitrust.org/Record/000520831] приступљено 15. 12. 2023.

Pelsma, J. R. 1910. A child’s vocabulary and its development. Pedag. Seminary, 17, 328–369.

Preyer, William Thierry 1882. Die Seele des Kindes: Beobachtungen über die geistige Entwicklung des Menschen in den ersten Lebensjahren. Leipzig: Schaefer.

Saareste, Andrus 1936. Hilinenud lastekeelest Eestis. Tartu: Eesti Keele Arhiiv.

Smith, Madorah 1926. An investigation of the development of the sentence and the extent of vocabulary in young children. University of Iowa Studies in Child Welfare, 3/5, странице!!!

Stern, Clara, William Stern 1907. Die Kindersprache: Eine psychologische und sprachtheoretische Untersuchung. Leipzig: Barth.

Taine, Hippolyte 1876. On the acquisition of language by children. Mind, 2, 252–259.

Tiedemann, Dietrich 1786/1787. Beobachtungen über die Entwickelung der Seelenfähigkeiten bei Kindern. In: Hessische Beyträge zur Gelehrsamkeit und Kunst, 1786, 6. Stück, 313–333, 1787, 3. Stück, 486–502.

Toivainen, Jorma 1980. Inflectional affixes used by Finnish-speaking children aged 1–3 years. Helsinki: Suomalaisen Kirjallisuuden Seura.

Рајна Драгићевић

Контрастирајућа лексичка редупликација – ново стилско средство којим се обогаћује или осиромашује језичка култура говорника српског језика?

У раду се скреће пажња на један тип лексичке редупликације који се у последње време проширио у разговорном српском језику, а чија је улога потврђивање типичности појаве у својој категорији (нпр. Да ли је то брод брод или чамац?). У првом делу рада износи се разлика између тог новог типа лексичке редупликације (коју су страни истраживачи назвали контрастирајућом редупликацијом), од уобичајене интензивирајуће редупликације. Затим се скреће пажња на чињеницу да се контрастирајућа редупликација брзо и лако шири у различитим језицима. У фокусу истраживања износи се и образлаже став да ова појава представља показатељ језичкe скучености, оскудности лексичких јединица и да је треба избегавати у стандардном језику.

Кључне речи: интензивирајућа лексичка редупликација, контрастирајућа лексичка редупликација, лексикологија, стилистика, српски језик.

Райна Драгичевич

Контрастная лексическая редупликация – новое стилистическое средство, обогащающее или обедняющее языковую культуру носителей сербского языка?

В статье обращается внимание на один тип лексической редупликации, которая в последнее время распространилась в разговорном сербском языке и роль которой заключается в подтверждении типичности явления в своей категории (например: Это корабль–корабль или лодка?). В первой части статьи представлено отличие этого нового типа лексической редупликации (названной зарубежными исследователями контрастной редупликацией) от обычной усиливающей редупликации. Затем обращается внимание на тот факт, что контрастная редупликация быстро и легко распространяется в разных языках. В фокусе исследования представлена и объяснена позиция о том, что данное явление является показателем языковой узости, скудности лексических единиц и поэтому лексическую редупликацию следует избегать в литературном языке.

Ключевые слова: усиливающая лексическая редупликация, контрастная лексическая редупликация, лексикология, стилистика, сербский язык.

ЛИТЕРАТУРА

Гомези и др. [Ghomeshi, Jila; Jackendoff, Ray; Rosen, Nicole; Russell, Kevin] 2004. Contrastive Focus: Reduplication in English (The Salad-Salad Paper). Natural Language and Linguistic Theory (22), 307–357.

Драгићевић, Рајна [Драгичевич, Райна] 2023. «Лексическая редупликация как новое стилистическое средство в разговорном сербском и русском языке», международная конференция NeoLex 2023. Неология – 2023, 1–3. XII 2023б Санкт Петербург, Институт лингвистических иследований Российской академии наук (у штампи).

Ђеклић, Нина 2013. Типови епизеуксичких и епаналептичких структура у стандардном српском језику. Наш језик XLIV 3–4, 31–47.

Ковачевић, Милош 2015. Стилистика и граматика стилских фигура, четврто издање, Београд: Јасен.

Младеновић, Миљана 2017. Аутоматско препознавање реторичких фигура наглашавања у текстовима на српском језику регулисаним изразима. Годишњак Педагошког факултета у Врању, књ. VIII/2, 45–56.

Надарајан [Nadarajan, Shanthi] 2006. A Crosslinguistic Study of Reduplication. Journal of Second Language Acquisition and Teaching, Vol. 13, 39–53.

Петрухина, Елена Васильевна 2023: „Динамические процессы в русском словообразованииˮ, предавање одржано у Руском дому 13. јануара 2023. године, у организацији Славистичког друштва Србије.

Диана Благоева

Новото в българския младежки жаргон и лексикографската практика

В статията се коментира проблемът за лексикографското описание на съвременната българска жаргонна лексика. Разглежда се същността на младежкия жаргон (наричан още младежки сленг) и се прави кратък преглед на насоките в изследванията върху този социолект в българското езикознание от началото на миналия век насам. Обсъждат се подходите за представяне на съвременната жаргонна лексика в два типа лексикографски издания: речници на неологизмите и специализирани речници на жаргона. Целта на изследването е да се прецени доколко включеният в този тип издания лексикален материал отразява актуалното състояние на българския младежки жаргон и осигурява подходяща емпирична база за езиковедски наблюдения. Установява се, че най-новите печатни речници на жаргона, както и съществуващите до този момент сайтове с жаргонна лексика, основаващи се на техниката краудсорсинг, не покриват критериите за научност и не могат да бъдат достоверни източници на информация.

Ключови думи: български език, социални диалекти, младежки жаргон, неологизация, лексикография.

Diana Blagoeva

THE NEW IN BULGARIAN YOUTH SLANG AND LEXICOGRAPHIC PRACTICE

The article discusses the problem of lexicographic representation of contemporary Bulgarian slang vocabulary. It examines the essence of youth slang and provides a brief overview of the directions in research on this sociolect in Bulgarian linguistics from the beginning of the last century to the present. The approaches to presenting contemporary slang vocabulary in two types of lexicographic publications are discussed: dictionaries of neologisms and specialized dictionaries of slang. The aim of the study is to assess to what extent the lexical material included in these types of publications reflects the current state of Bulgarian youth slang and provides a suitable empirical basis for linguistic observations. It is established that the latest printed dictionaries of slang, as well as existing websites with slang vocabulary based on crowdsourcing techniques, do not meet the criteria for scientific rigor and are not reliable sources of information.

Keywords: Bulgarian language, social dialects, youth slang, neologism, lexicography.

ЛИТЕРАТУРА

Абазова, Стефанка 2014. Езикови нагласи на мъжете и жените към жаргонизмите, вулгаризмите и професионалната лексика в речта на мъжете и жените. В: Научни трудове, Пловдивски университет „Паисий Хилендарски“. Филология, T. 52, кн. 1, сб. A, 9–22.

Абазова, Стефанка 2015. Езикови нагласи към жаргонизмите. В: Славистиката и българистиката днес: въпроси, идеи, посоки. Благоевград: УИ „Неофит Рилски“, 563–571.

Абазова, Стефанка 2020. Българите за жаргона, вулгаризмите и професионалната лексика. София: УИ „Св. Климент Охридски“.

Алексова, Красимира, Цветелина Славчева 2008. Уличният език (кой, къде, кога, защо, в каква степен – анкетно проучване). В: Проблеми на социолингвистиката. Агресията на уличния език. Т. 9. София: Международно социолингвистическо дружество, 162–170.

Ангелов, Ангел 2008. Софийският тарикатски жаргон, наричан още софийски ученически говор. В: Проблеми на социолингвистиката. Агресията на уличния език. Т. 9. Велико Търново: ИК „Знак’94“, 157–161.

Ангелова-Игова, Боряна 2023. Спортните субкултури – какво ни казват за днешните младежи? Етика, наука, образование 1, 67–72.

Андрейчин, Любомир 2022. На борба против тарикатския жаргон. В: Вл. Миланов (съст.). Езиковата бележка от Балан до днес. София: УИ „Св. Климент Охридски“, 276–280.

Армянов, Георги 1988. Фонетични и морфологични особености на софийския ученически жаргон. – В: Проблеми на социолингвистиката. Т. 3. София: БАН, 156–171.

Армянов, Георги 1989а. Жаргонът, без който (не) можем. София: Наука и изкуство.

Армянов, Георги 1989б. Жаргонът и езиковата култура (опит за социолингвистичен анализ). Български език и литература 3, 8–13.

Армянов, Георги 1993. Речник на българския жаргон. София: 7М+Логис.

Армянов, Георги 1995. Българският жаргон. Лексико-семантичен и лексикографски аспект. София: УИ „Св. Климент Охридски“.

Армянов, Георги 2001. Речник на българския жаргон. София: Фигура.

Армянов, Георги 2005. Терминологичните проблеми в областта на социалните диалекти. – В: Езиковедски приноси в чест на чл.-кор. проф. Михаил Виденов. София: УИ „Св. св. Кирил и Методий“, 277–288.

Армянов, Георги 2008. Езикът на улицата, отразен в интернет форумите. – В: Проблеми на социолингвистиката. Агресията на уличния език. Т. 9. София: Международно социолингвистическо дружество, 79–85.

Армянов, Георги 2012. Речник на българския жаргон. София: Фигура.

Благоева, Диана, Сия Колковска 2013. Динамика и иновационни процеси в българската лексика в края на ХХ и началото на ХХI век. В: Л. Крумова-Цветкова, Е. Пернишка (ред.). Българска лексикология и фразеология. Т. 1. Българска лексикология. София: АИ „Проф. Марин Дринов“, 215–394.

Бонджолова, Валентина 2015. Особености на рекламния език и стил. Лексикален аспект. Велико Търново: Фабер.

Бояджиев, Тодор 1982. Съществува ли младежки жаргон в София? София 2, 13–15.

Бояджиев, Тодор 2011. Българска лексикология. София: УИ „Св. Климент Охридски“.

Виденов, Михаил 1990. Българска социолингвистика. София: УИ „Климент Охридски“.

Виденов, Михаил 1993. Софийският език. София: УИ „Св. Климент Охридски“.

Виденов, Михаил 2000. Увод в социолингвистиката. София: Делфи.

Виденов, Михаил 2003. Българската езикова политика. София: Международно социолингвистично дружество.

Виденов, Михаил 2008. Агресията на уличния език. В: Проблеми на социолингвистиката. Агресията на уличния език. Т. 9. София: Международно социолингвистическо дружество, 20–24.

Виденов, Михаил 2016. По някои терминологични въпроси на социолингвистиката. Български език 1, 7–15.

Виденов, Михаил, Мая Банчева, Петър Сотиров, Ангел Ангелов 1996. Социолингвистиката и ученическата реч. София: УИ „Св. Климент Охридски“.

Воденичаров, Петър 2007. Социолингвистика. София: ИК „СемаРШ“.

Войников, Петко 1930. Тарикатско-български речник. Родна реч 2, 67–76.

Грозева, Мария 2010. Езикът в интернет. София: Логопедичен център „Ромел“.

Грозева, Мария 2017. Отново за езика в интернет. Проглас 2, 202–209.

Димов, Иван, Мери Лакова 1982. Същност на жаргона и мястото му в художествената литература. В: Българското словно богатство. София: Народна просвета, 71–74.

Дичев, Ивайло, Орлин Спасов (съст.) 2009. Новите млади и новите медии. София: Институт „Отворено общество“.

Добрева, Елка 2003. Демократизация, колоквиализация и/или постмодернизация в медийния дискурс. Съпоставително езикознание 1, 22–51.

Замбова, Антония 2000. Манипулативни езикови стратегии в печата. София: СемаРШ.

Зидарова, Ваня 2009. Именната система в българския младежки сленг (субстантивна лексика). – Slavia Meridionalis 9, 162–170.

Иванов, Митко 2022а. Бургаският жаргон до 1989. Бургас: Регионална библиотека „П. К. Яворов“.

Иванов, Митко 2022б. Бургаският жаргон до 1989 г. (опит за дефиниране на темата „градски жаргон“). Известия на Бургаския музей 8, ч. 2, 301–311.

Илиева, Ангелина 2018. Ларп културата: между и отвъд. София: Институт за етнология и фолклористика с Етнографски музей, БАН.

Исса, Катя 2014. Отражение на софийския жаргон върху речевата ситуация в България. Наука 3, 44–46.

Каневска-Николова, Елена 2008. Влиянието на уличния език върху езика на смолянските регионални вестници („Отзвук“, „Родопски вести“, „Родопи вест“). В: Проблеми на социолингвистиката. Агресията на уличния език. Т. 9. София: Международно социолингвистическо дружество, 85–92.

Карастойчева, Цветана 1987. Младежкият сленг – единство на иновация и традиция. Български език 4, 297–304.

Карастойчева, Цветана 1988а. Българският младежки говор. София: Наука и изкуство.

Карастойчева 1988б: Карастойчева, Цветана. За някои нови тенденции в развитието на българските социолекти от сленгов тип. В: Втори международен конгрес по българистика. Доклади. Т. 5. София: БАН, 66–77.

Карастойчева, Цветана 1995. Синонимията в българския младежки сленг (С оглед към стилистичната и семантичната диференциация в речника му). В: Трудове на Великотърновския университет „Св. св. Кирил и Методий“, Филологически факултет, Езикознание, т. 31, кн. 2, 293–304.

Карастойчева, Цветана 2001. Прояви на сленгизация в съвременната журналистика. В: Езиковедски изследвания в памет на проф. Русин Русинов (1930–1998). Велико Търново: Фабер, 167–172.

Карастойчева, Цветана 2005. Стилистична дисхармония по сленгов образец в днешната медийна практика. В: Проблеми на социолингвистиката. Съвременни форми на съществуване на българския език. Т. 8. София: Международно социолингвистическо дружество, 88–91.

Кирова, Людмила 2005. Сленг = жаргон? В: Проблеми на социолингвистиката. Съвременни форми на съществуване на българския език. Т. 8. София: Делфи, 114–119.

Кирова, Людмила 2007. Компютърните технологии и българският език. София: СемаРШ.

Кирова, Людмила 2008. Оварваряването на езика – фактори и перспективи. В: Проблеми на социолингвистиката. Агресията на уличния език. Т. 9. София: Международно социолингвистическо дружество, 231–244.

Кирова, Людмила 2009. Иновации в производството на съвременна българска лексика. Slavia Meridionalis 9, 191–202.

Кирова, Людмила 2010. Езикът на BG инфо поколението. София: Галик.

Ковачева, Мира 2011. За жаргона интердисциплинарно. Съпоставително езикознание 2, 32–48.

Комати, Зигрун 1999. Влияния на младежкия език и на медийния език върху днешния немски и български език. В: Медиите и езикът им/ни. София: ЕТО, 198–203.

Коцев, Русин 2015. Българският език като функционираща система в интернет комуникацията. Дисертация. Велико Търново.

Крумова-Цветкова, Лилия (ред.) 2011. Библиография по българска лексикология, фразеология и лексикография 1950–2010. София: АИ „Проф. Марин Дринов“.

Личев, Валери 2017. Борбата срещу младежкия жаргон по времето на социализма. В: Философията: от модернизъм към постмодернизъм 2016. Велико Търново: УИ „Св. св. Кирил и Методий“, 202–233.

Миланов, Владислав, Надежда Михайлова-Сталянова 2012. Езикови портрети на български политици. Ч. 1. София: УИ „Св. Климент Охридски“, Център за анализ на политическата и журналистическата реч.

Михалков, Симеон 2021. Младежки социолекти в балканските езици. Автореферат на дисертация. София. [https://www.uni-sofia.bg/index.php/bul/content/download/248501/1639196/version/1/] достъп 01.12.2023.

Младенов, Стефан 1930. Тарикатският език на българските ученици. Родна реч 2, 65–66.

Младенов, Стефан 1940. „Тарикатският“ език. Златорог 4, 175–179.

Мурдаров, Владко 1981. Използуване на елементи от жаргона в публицистичния стил. В: Журналистика и езикова култура. София: Наука и изкуство, 56–64.

Недкова, Емилия 2003: Тематични полета на жаргонните фразеологизми в българския език. В: Арнаудов сборник. Т. 3. Русе: Лени-Ан, 341–347.

Недкова, Емилия 2009. Жаргонните фразеологизми като специфичен поглед към света. Проглас 2, 122–134.

Николова, Дияна 2023. Комуникативни и езикови особености на компютърния жаргон във виртуалната комуникация. Реторика и комуникации 57, 127–150. [https://rhetoric.bg/wp-content/uploads/2023/10/Issue-57-October-2023_Nikolova.pdf] достъп 01.12.2023.

Николова, Цветанка 1995. Англицизми, диалектизми, жаргонизми и още -изми в стилистичната разговорна реч и преса – оригиналничене, стил, норма? В: Проблеми на българската разговорна реч. Т. 3. Велико Търново: УИ „Св. св. Кирил и Методий“, 127–131.

Речник на новите думи в българския език (от първите две десетилетия на XXI век). София: Наука и изкуство, 2021.

Стаменов, Максим 2013. Тарикати и ученици (Или приносът на проф. Стойко Стойков за характера на социалната стратификация на езика в София между двете световни войни). Български език 3, 63–70.

Стоименова, Нели 2017. Нов речник на уличния жаргон. София: Millenium.

Стойков, Стойко 1946. Софийският ученически говор (Принос към българската социална диалектология). В: Годишник на Софийския университет, Историко-филологически факултет, т. 42, 3–73.

Стойков, Стойко 1947. Българските социални говори. Език и литература 5, 3–16.

Стойков, Стойко 1957. Социальные диалекты (На материале болгарского языка). Вопросы языкознания 1, 78–84.

Стоянов, Красимир 1999. Обществените промени (1989–1996) и вестникарският език. София: Международно социолингвистическо дружество.

Стоянов, Красимир 2019. Езиковедите българисти през първото десетилетие на социализма (1944–1954): принос към историята на българското езикознание. Велико Търново: ИК „Знак’94“.

Тодорова, Биляна 2015. Лингвистични аспекти на компютърно опосредстваната комуникация: по материали от форумите на bg–mamma. Благоевград: УИ „Неофит Рилски“.

Цонев, Радослав 2020. Някои начини за изразяване на абсолютната превъзходна степен в българските интернет форуми. Български език, приложение, 147–165.

Armianov, Gueorgui 2010. Les dialectes sociaux européens et les relations Est-Ouest dans la linguistique. Revue des études slaves 2/3, 333–338.

Armianov, Gueorgui 2011. Lexique d’origine tsigane / rrom dans les sociolectes bulgares. reCHERches 7 121–130. [http://journals.openedition.org/cher/12733] достъп 11.07.2023.

Dąbrowska, Anna 2022. Slang młodzieżowy jako przedmiot badań – problemy z pisaniem o języku nastolatków. Społeczeństwo. Edukacja. Język 16, 183–198.

Lazić Konjik, Ivana, and Ana Milenković 2020. The Development of the Open Dictionary of Contemporary Serbian Language Using Crowdsourcing Techniques. In: Z. Gavriilidou, M. Mitsiaki and A. Fliatouras (eds.). Proceedings of XIX EURALEX Congress: Lexicography for Inclusion. Vol. I. Democritus University of Thrace, 479–484.

Andreja Žele
Domen Krvina

O neologizmih v slovenščini: splošna jezikovna raba s poudarkom na rabi mladih

Prispevek bo predstavil tipe neologizmov v slovenskem jeziku. Predstavljeni bodo novi izrazi oz. poimenovanja, ki v naš prostor vnašajo nove vsebine in z uporabo tudi nove pomene. Z vidika socialno-funkcijske zastopanosti teh novih leksemov se pojavlja tudi vprašanje njihove ustrezne obravnave v slovarjih. Glavni gradivni viri so Sprotni slovar slovenskega jezika, razprave o slovenskih sociolektih in aktualne ankete med mladimi.

Ključne besede: slengizmi, žargonizmi, pogovorni jezik, slovarji, (ne)referenčni korpusi.

Andreja Žele
Domen Krvina

O NEOLOGIZMIMA U SLOVENAČKOM JEZIKU: SA NAGLASKOM NA UPOTREBI MLADIH

Jezik mladih je povezan sa alternativnim jezikom i slengom. U slovenačkom jeziku sleng se zapisuje poslednjih šezdesetak godina, što omogućava njegovo praćenje u jeziku različitih generacija i prelaska u višegeneracijsku upotrebu, jer mladi vremenom postaju stariji. Nekadašnji slengizmi mladih su se vremenom ustalili, koriste se u marketingu, publicistici i postali su deo razgovornog slovenačkog jezika. Slengizmi često imaju prepoznatljiva tvorbena i glasovno-pisano obeležja, a značenje svakog slengizma razotkriva se i ispoljava tek u odgovarajućim jezičkim situacijama i kontekstima. Česti su i prelasci reči iz žargona u sleng i obratno. Slengovska leksika zastupljena je i u korpusima slovenačkog jezika, glavni izvor radu predstavlja Sprotni slovar slovenskega jezika dostupan na veb-sajtu „Fran Slovarji Inštituta za slovenski jezik Frana Ramovša ZRC SAZU“.

Ključne reči: slengizmi, žargonizmi, razgovorni jezik, rečnici, (ne)referentni korpusi.

Literatura

Crystal, David 2001. Language and Internet. Cambridge: Cambridge University Press.

Gjurin, Velimir 1974. Interesne govorice sleng, žargon, argo. Slavistična revija, letnik 22, št. 1, 65–81.

Krvina Domen 2014–. Sprotni slovar slovenskega jezika 2014–, [www.fran.si] dostop 18. 12. 2023.

Krvina, Domen, Špela Petric Žižić, 2024–: The relation between the composition of corpora (genre balance and representativeness) and their reliability in detecting adequate proportions between meanings within a lexeme. Slovenski jezik / Slovene Linguistic Studies. [V tisku]

Korošec, Klara, Lara Strgar 2019. Slengizmi med osmo- in devetošolci. Vojnik, Celje: OŠ Vojnik.

Rolih, Maša 2017. Sleng in pogovorni jezik v spletni komunikaciji. Doktorska disertacija. Koper: Univerza na Primorskem. 262 str. https://share.upr.si/fhs/PUBLIC/doktorske/Rolih-Masa.pdf, https://repozitorij.upr.si/IzpisGradiva.php?id=12723. http://www.dlib.si/details/URN:NBN:SI:doc-LGIKXJED.

Sekotová, Dagmar 2011. Jezik mladih na sodobnih socialnih omrežjih z vidika socialnozvrstne analize. Diplomsko delo. Brno: Ústav slavistiky, Filozofická fakulta Masarykovy univerzity.

Viri

Korpus Gigafida 2.0. https://viri.cjvt.si/gigafida/, dostop 18. 12. 2023.

Korpus Trendi: https://www.clarin.si/ske/#dashboard?corpname=trendi, dostop 18. 12. 2023.

Razvezani jezik: prosti slovar žive slovenščine: Najnovejša gesla – Razvezani Jezik, dostop 18. 12. 2023.

Ивана Лазић Коњик

Употреба скраћеница у језику младих: тенденције и утицај на развој савременог српског језика

У раду се истражује утицај нових технологија на језик. Фокус истраживања је на употреби скраћеница у текстуалном дописивању младих. Циљ је да се истражи њихов статус и утицај на стандардни језик и језичку културу. Анализа је заснована на квантитативним подацима. Резултати показују да иако постоји опште уверење да овај нови начин комуникације има негативан утицај на стандардни језик, промене које настају пре се могу сматрати еволуцијом, а не претњом постојећим језичким варијететима.

Кључне речи: скраћенице, језик дописивања младих, СМС, језик интернета, језичке промене, српски језик.

Ivana Lazić Konjik

USE OF ABBREVIATIONS IN THE LANGUAGE OF YOUNG PEOPLE: CURRENT TENDENCIES AND INFLUENCE ON THE DEVELOPMENT OF THE MODERN SERBIAN LANGUAGE

The paper investigates the impact of new technologies on language. The focus of the research is on the use of abbreviations in texting. The aim is to investigate their status and impact on the standard language and language culture. The analysis is based on quantitative data. The results show that although there is a general belief that this new way of communication hurts the standard language, the changes can be considered an evolution rather than a threat to the existing language varieties.

Key words: abbreviations, texting, textspeak, SMS, language of the Internet, language changes, Serbian language.

ЛИТЕРАТУРА

Вуковић, Марија 2022. Утицај англицизама са друштвених мрежа на српски језик и културу изражавања. Докторска дисертација. Филозофски факултет, Косовска Митровица. [https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/21509] приступљено 24.1.2024

Клајн, Иван 2002. Творба речи у српском језику језику 1. Слагање, префиксација. Београд, Нови Сад: Завод за уџбеника и наставна средства, Институт за српски језик САНУ, Матица српска.

Пешикан, Митар, Јован Јерковић, Мато Пижурица. Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска, 2010.

Adams, Valerie 1973. An Introduction to Modern English Word-Formation. Longman.

Al Shlowiy, Ahmed 2014. Texting abbreviations and language learning. International Journal of Arts & Sciences, CD-ROM, 469–482. [https://www.universitypublications.net/ijas/0703/pdf/V4G323.pdf] приступљено 24.1.2024

Crystal, David 2008b. Texting. ELT Journal, 62/1, 77–83,

Crystal, David 2008а. Txtng: The gr8 db8. Oxford University Press.

Filipan-Žignić, Blaženka, Marija Turk Sakač 2016. Utjecaj novih medija na jezik mladih u pisanim radovima. Slavistična revija, 4, 463–474.

Prćić, Tvrtko 2023. Srpski sa engleskim. Osnove kontaktno-kontrastivne lingvistike. Novi Sad: Filozofski fakultet. [https://digitalna.ff.uns.ac.rs/sadrzaj/2023/978-86-6065-784-0] приступљено 24.1.2024

Sehrish Javed, Munnaza Mahmood 2016. Language Change in Texting: Situation Analysis of Graduate Students. Journal of Literature, Languages and Linguistics, 26, 78–94. [https://core.ac.uk/download/pdf/234693305.pdf] приступљено 24.1.2024

Turk Sakač, Marija, Blaženka Filipan-Žignić 2019. Pisanje osnovnoškolaca u novim medijima – izazov za školu i učenike. Školski vjesnik: časopis za pedagogijsku teoriju i praksu, 68/2, 439–453.

Vujović, Marija 2020. Osnovne karakteristike skraćenica koje se koriste u komunikaciji preko aplikacija. Zbornik za jezike i književnosti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, 10, 91–109.

Вања Миљковић

Творбено гнездо глагола блејати у савременом српском сленгу

У раду се испитује полисемија глагола блејати апаратуром теорије идеализованих когнитивних модела. Корпус чине примери ексцерпирани из електронских корпуса савременог српског језика ПДРС и SrWac. Анализа је показала да у савременом српском сленгу овај глагол има богату полисемију, која се разгранава из лексичког значења „непродуктивно проводити време, не радити ништа корисно“. Ово се значење повезује са когнитивним моделом каријере и животних амбиција, а изводи се из примарног али данас не тако распрострањеног значења „оглашавати се гласом блеее (о овци, телету и сл.)“ метафором особа која бесциљно троши своје време је животиња која се бесциљно оглашава. У овом се когнитивном моделу непродуктивно, бесциљно трошење времена изразито негативно оцењује, па је тако употребљено блејати блискозначно са глуварити и дангубити. Са друге стране, као реакција на такву концептулаизацију развила се и супротна интерпретација заснована на когнитивном моделу забаве и релаксације, у коме је блејати блискозначно са одмарати се. У грађи су уочена и новија значења, која се метафорички наслањају управо из модела животних амбиција – тако значење „бити локализован чекајући повољне околности“ почива на метафори провођење времена у чекању је глуварење, док значење „бити одложен и неупотребљаван“ представља продукт метафоричке персонификације некоришћени предмет је непродуктивна особа.

Кључне речи: сленг, неологизми, идеализовани когнитивни модели, метафора, метонимија, енантиосемија.

Vanja Miljković

THE SEMANTICS OF THE VERB BLEJATI IN CONTEMPORARY SERBIAN SLENG IN THE LIGHT OF IDEALIZED COGNITIVE MODELS THEORY

The research explores the polysemy of the Serbian verb blejati in the context of idealized cognitive models. The corpus consists of examples excerpted from electronic corpora of the contemporary Serbian language, PDRS and SrWac. The analysis reveals a rich polysemy of this verb in contemporary Serbian slang. Its dominant meaning, „unproductively spending time, doing nothing useful,“ is anchored in the cognitive model of career and life ambitions. This is metaphorically derived from the primary but less common meaning „vocalizing like a sheep, calf, etc.“ (a person aimlessly wasting time is an animal aimlessly vocalizing). On the other hand, as a reaction to such conceptualization, a contrasting interpretation based on the cognitive model of entertainment and relaxation has developed. In this model, blejati is synonymous with resting and relaxing. The analysis also identifies newer meanings metaphorically derived from the model of life ambitions. For example, the meaning „being stored and unused“ represents a product of the metaphorical personification of an unused object as an unproductive person.

Key words: sleng, neologisms, idealised cognitive models, metaphor, metonymy, enantiosemy.

GERZIĆ, Borislav 2012. Rečnik srpskog žargona. Beograd.

IMAMI, Petrit 2002. Beogradski frajerski rečnik. NK Internacional, Beograd.

Андрић, Драгослав 1976. Двосмерни речник српског жаргона и жаргону сродних речи и израза. БИГЗ, Београд.

Андрић, Драгослав 2005. Речник жаргона, двосмерни речник српског жаргона. Zepter Book World, Београд.

РСАНУ 1959. Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ. Први том, САНУ, Београд.

Вукајлија. [www.vukajlija.com]

ЛИТЕРАТУРА

Bugarski, Ranko 2003. Žargon, lingvistička studija. Biblioteka XX vek, Beograd.

Cienki, Alan 2007. Frames, Idealized Cognitive Models, and Domains, D. Geeraerts, H. Cuyckens (eds.), The oxford handbook of cognitive linguistics. Oxford University Press.

Evans, Vyvyan, Melanie Green 2007. Cognitive linguistics. An introduction, Edinburgh university press.

Janda, Laura 2004. A metaphor in search of a source domain: The categories of Slavic aspect. Cognitive Linguistics, 15/4, 471–527.

Kövecses, Zoltán 2010. Metaphor. A Practical Introduction. Oxford University Press.

Lakoff, George 1987. Women, Fire, and Dangerous Things. University of Chicago Press.

Lakoff, George 2007. Cognitive Models and Prototype Theory. V. Evans, B. K. Bergen, J. Zinken (eds.), The Cognitive Linguistics Reader. London: Equinox Publishing Ltd.

Radden, Günter, Zoltán Kövecses 1999. Towards a Theory of Metonymy. K. U. Panther, G. Radden (eds.), Metonymy in Language and Thought. Amsterdam, Philadelphia: John Benjamins Publishing Company.

Драгићевић, Рајна 2007. Лексикологија српског језика. ЗУНС, Београд.

Миљковић, Вања 2023а. Лексичка деантропонимизација у савременом српском сленгу и семантичка природа антропонима. Новоречје, 8, 125–143.

Миљковић, Вања 2023б. Протодогађајна семантика глаголских префикса. Институт за српски језик САНУ, Београд.

Појмовник 2023. Појмовник српских лингвистичких термина. С. Слијепчевић (ур.), Прометеј, Нови Сад.

Шипка, Милан 2002. Енантиосемија у српском језику. Дескриптивна лексикографија стандардног језика и њене теоријске основе, Институт за српски језик САНУ, Београд, Матица српска, Нови Сад, 149–162.

Данко М. Шипка

Старост није радост него гадост: ријечи за старије у жаргону младих

У овом раду представљају се називи за старије особе прикупљени у пројекту српскохрватско-енглеског колоквијалног рјечника (Šipka 2000) крајем двадесетог вијека. Ове лексеме припадају категоријама општих назива за старије особе, специфичних назива за старије особе (рецимо: старија проститутка) те називима за старије особе по односу према говорнику (рецимо: отац, мајка, наставник). Мада веза семантичког проширења: старија особа је већ мртва (нпр. када користимо изворишни домен ријечи леш са значењем мртво тијело да генеришемо одредишни домен са значењем старија особа) спада у најчешће везе метафорских проширења, обим лексике за старије особе тек је негдје око 1%, дакле релативно скроман и знатно испод других тематских области, нпр. области секса. Уопштено узев, став према старијима је негативан и дискриминаторски, међутим он је знатно јачи уколико је појам апстрактнији и уколико нема везе са говорником. Тако су називи за старије особе уопште више дискриминаторске од оних за особе повезане говорником, а и у овој другој категорији, апстрактнији појам родитеља, садржи знатно негативнија одређења него конкретни појмови мајке и оца. Исто тако, у поимању младих говорника долази до одређене фузије родова, па се у већем броју случајева старије особе доживљавају као јединствена категорија без вођења рачуна о родним разликама.

Кључне ријечи: говор младих, жаргон, метафорска проширења, дискриминација по доби, језик и култура

Danko Šipka

Old age is uglineess rather than happiness: words for the elderly in serbo-croatian youth slang

Summary

The present paper, aimed at a general audience, discusses words for the elderly collected in a SerboCroatian – English Colloquial Dictionary project at the end of the twentieth century (Šipka 2000). These lexemes fall into three categories: general terms for the elderly, specific terms for the elderly (e.g., older prostitute) and the terms for the elderly based on the speaker’s relationship to them (such as: father, mother teacher). Although the semantic extension link: elderly person is already dead (e.g., when calling an elderly person a corpse) belongs to the most common links in metaphorical extensions, the volume of the lexicon for the elderly is only around rather modest 1% of the total number of entries in this dictionary and considerably below some other subject-matter fields, most notably that of sex. Generally, the attitude toward the elderly is negative and ageist, however, that negativity is stronger if the concept is more abstract and not connected to the speaker. Thus, the names for the elderly as such are more ageist than for those roles that have some link to the speaker. Similarly, a more abstract concept of a parent contains stronger ageism in its entries than concepts for concrete figures of mother, father, grandmother, and grandfather. Another prominent feature of this lexicon is a kind gender suppression. It is namely so that young speakers construe the elderly holistically, without paying too much attention to gender differences.

Keywords: youth language, slang, metaphorical extensions, ageism, language and culture.

ЛИТЕРАТУРА

Андрић, Драгослав 1976. Двосмерни речник жаргона и жаргону сродних речи и израза. Беорад: БИГЗ.

Benson, Morton 1992. Srpskohrvatsko-engleski rečnik. Beograd: Prosveta.

Бунин И. А. 1984. Избранные сочинения. Москва: Художественная литература.

Dahl, Stephan. 2004. Intercultural Research: The Current State of Knowledge (January 12, 2004). Middlesex University Discussion Paper No. 26. <http://ssrn.com/abstract=658202> 06.10.2023.

Даль, В.И. 1862. Пословицы русского народа. Сборник пословиц, поговорок, речений, присловий, чистоговорок, загадок, поверий и проч. Москва.: в университетской типографии.

Drvodelić, Milan 1989. Hrvatsko ili srpsko engleski rječnik. Zagreb: Školska knjiga.

Kövecses, Zoltán 2005. Metaphor in Culture: Universality and Variation. Cambridge: Cambridge University Press.

Kövecses, Zoltán 2010. Metaphor: A Practical Introduction. Oxford: Oxford University Press.

Kövecses, Zoltán 2015. Where Metaphors Come From: Reconsidering Context in Metaphor. Oxford: Oxford University Press.

Meer van der, Geart 1999. Metaphors and Dictionaries: The Morass of Meaning or How to Get Two Ideas for One, International Journal of Lexicography Vol. 12, No. 3, 195-208.

Moon, Rosamund 2008. Lexicography and Linguistic Creativity. Lexikos 18 (AFRILEX-reeks/series 18), 131-153.

Sabljak, Tomislav 1981. Šatra. Zagreb: Globus.

Steen, Gerard 2007. Finding Metaphor in Grammar and Usage. Amsterdam: John Benjamins.

Šipka, Danko 2000. SerboCroatian-English Colloquial Dictionary. Springfield, VA: Dunwoody Press.

Šipka, Danko 2019. Lexical Layers of Identity. Cambridge: Cambridge University Press.

Yandex (2023. Какое продолжение поговорки: „Старость не радость“? <ЛИТЕРАТУРА

Андрић, Драгослав 1976. Двосмерни речник српског жаргона и жаргону сродних речи и израза. Београд: Београдски издавачко-графички завод.

Бугарски, Ранко 2003. Жаргон. Лингвистичка студија. Београд: Библиотека XX vek.

Воркапић, Теодора, Дијана Тепавчевић, Марија Кувекаловић 2017. Фризерски и козметичарски жаргон у српском језику. Славистика XXI/1–2, 404–417.

Зороњић, Емил, Тијана Митровић, Милица Цар 2017. Политички жаргон у српском језику. Славистика XXI/1–2, 418–440.

Милорадовић, Софија 2009. Музички жаргон младих. Београд: Институт за српски језик САНУ.

Поповић, Људмила 2011. Нова контрастивна синтакса словенских језика. (Aleksander Kiklewicz, Małgorzata Korytkowska, Julia Mazurkiewicz-Sułkowska, Agnieszka Zatorska,Tatiana Ramza: Podstawowe struktury zdaniowe wspołczesnych językow słowiańskich: białoruski, bułgarski, polski. Redakcija naukowa: A. Kiklewicz, M. Korytkowska). Јужнословенски филолог LXVII, 317−325

Поповић, Људмила 2022. Проучавање синтаксичких фразеологизама као правац изучавања српског језика. Научни састанак слависта у Вукове дане 51/1, 522.

Поповић, Људмила 2023. Граматика интеракције у савременим словенским језицима. Београд: Славистичко друштво Србије.

Теньер, Люсьен 1988. Основы структурного синтаксиса. (Пер. с франц., вступ. ст. и общ. ред. В. Г. Гака). Москва: Прогресс.

Храковский, Виктор С.1974. Пассивные конструкции. У: А. А. Холодович (ред.). Типология пассивных конструкций. Диатезы и залоги. Ленинград: Наука, 5–45.

Шкловский, Виктор Б. 1929. Искусство как прием. У: В. Б. Шкловский О теории прозы. Москва: Федерация, 7–23.

Gerzić, Borivoj 2012. Rečnik srpskih žargona (i žargonu sličnih reči i izraza). Beograd: SA.

Владимир М. Вукомановић Растегорац

Индивидуални неологизми у песништву за децу Дејана Алексића – језички аспекти и методички потенцијали

Стваралаштво Дејана Алексића намењено деци већ донекле представља део канона и сагледано је у критици из различитих углова. До сада је, међутим, изостало темељније бављење језиком његових дела, а истодобно недостају и текстови који му приступају из методичког угла. Овај рад настаје на пресеку та два поља и његов циљ је да: 1) пружи систематичан поглед на индивидуалне неологизме у Алексићевом песништву, а потом да на темељу тога 2) донесе примере језичких (лексичких) игара које би биле подстакнуте читањем његових песама. Ексцерпирани примери посведочили су присуство разноврсних индивидуалних неологизама у Алексићевом опусу: док морфолошки неологизми захватају више граматичких категорија, и то баш оних које бивају обухваћене аналошким процесима у говору деце, творбени неологизми захватају различите значењске кругове, демонстрирајући стваралачки потенцијал језика на занимљив, духовит и уметнички упечатљив начин. Управо са тог места, овај рад нуди неколико могућих методички обликованих игара које су применљиве у васпитно-образовном контексту, а које за сврху имају афирмацију стваралачког приступа језику код предшколске (и школске) деце.

Кључне речи: књижевност за децу, лексикологија, методика развоја говора, језичка игра, имагинативна функција језика.

Vladimir M. Vukomanović Rastegorac

INDIVIDUAL NEOLOGISMS IN THE POETRY FOR CHILDREN BY DEJAN ALEKSIĆ – LINGUISTIC ASPECTS AND METHODOLOGICAL POTENTIALS

Dejan Aleksić’s creative work for children is already part of the canon and has been critically examined from various perspectives. However, there is a lack of more in-depth exploration of the language in his works, and simultaneously, there is a shortage of texts approaching it from a methodological angle. This paper emerges at the intersection of these two fields, aiming to: 1) provide a systematic view of individual neologisms in Aleksić’s poetry, and then 2) offer examples of linguistic (lexical) games inspired by reading his poems. Excerpted examples attest to the presence of diverse individual neologisms in Aleksić’s opus: while morphological neologisms encompass multiple grammatical categories, precisely those covered by analogous processes in children’s speech, neologisms formed by derivation or compounding processes cover different semantic circles, demonstrating the creative potential of language in an interesting, humorous, and artistically striking manner. From this standpoint, this paper presents several possible methodologically shaped games applicable in the educational context, aiming to affirm a creative approach to language in preschool (and school) children.

Keywords: children’s literature, lexicology, speech development methodology, linguistic play, imaginative language function.

Извори

Алексић, Дејан 2004. Пустоловине једног зрна кафе. Београд: Завод за уџбенике.

Алексић, Дејан 2006a. Кад се разболео петак. Зрењанин: ГНБ „Жарко Зрењанин”.

Алексић, Дејан 2006b. На пример. Београд: Завод за уџбенике.

Алексић, Дејан 2006c. Нежна песма о нежном ветру Дувољубу. Београд: Креативни центар.

Алексић, Дејан 2007. Божићна прича. Београд: Завод за уџбенике.

Алексић, Дејан 2008a. Дугме без капута. Чачак: Легенда.

Алексић, Дејан 2008b. Песма о осмеху бескућнику. Београд: Завод за уџбенике.

Алексић, Дејан 2008c. Пијачни парламент. Београд: Прво слово.

Алексић, Дејан 2012. Баш је лепо родити се. Краљево: НБ Стефан Првовенчани.

Алексић, Дејан 2014. Мали огласи и још понешто. Чачак: Пчелица.

Алексић, Дејан 2018a. Јануар у жирафи. Београд: Лагуна.

Алексић, Дејан 2018b. Стижу блесе, чувајте се. Лазаревац: Библиотека Димитрије Туцовић.

Алексић, Дејан 2018c. Шта сам оно хтео да кажем (изабране песме за децу). Краљево: Имам идеју.

Алексић, Дејан 2019. Драма у подруму госпође Јоје. Краљево: Имам идеју.

Алексић, Дејан 2020. Фарбање мора. Краљево: Имам идеју.

Речници

Оташевић, Ђорђе 2022. Речник нових и незабележених речи: друго допуњено издање. Београд: Алма.

Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска, 2007.

Речник српскохрватскога књижевног и народног језика. Књ. 1–21. Београд: Српска академија наука и уметности, Институт за српски језик САНУ, 1959–.

Речник српскохрватскога књижевног језика. Књ. 1–6. Нови Сад, Загреб: Матица српска, Матица хрватска, 1967–1976.

ЛИТЕРАТУРА

Василева, Оља 2022. Бајка о бајци Дејана Алексића. Детињство 1, 95–104.

Вељковић Мекић, Јелена П. 2023. Мудра луда: поезија за децу Дејана Алексића. Детињство 2, 48–58.

Воркапић, Марија 2022. Настајање сложеница – игролики приступ творби речи. Методичка теорија и пракса 2, 23–35.

Вукомановић Растегорац, Владимир 2016. Језик и стил поезије за децу предзмајевског периода (докторска дисертација). Београд: Филолошки факултет.

Вукомановић Растегорац, Владимир 2021а. Метајезичка игра као методички приступ развоју метајезичке функције говора код деце. Иновације у настави 2, 72–85.

Вукомановић Растегорац, Владимир 2021b. Увод у методику развоја говора. Београд: Учитељски факултет.

Вукомановић Растегорац, Владимир, Вишња Мићић 2016. Како настају сложенице – методички аспект. Књижевност и језик 1–2, 113–129.

Драгићевић, Рајна 2011. Лексика квалификована као индивидуална у српским дескриптивним речницима. У: В. Ружић, С. Павловић (ур.) Лексикологија, ономастика, синтакса – зборник у част Гордане Вуковић. Нови Сад: Филозофски факултет, 47–57.

Драгићевић, Рајна 2015. О лексици која недостаје и начину попуњавања лексичких празнина у српском језику. О неологизмима у српском језику. Потенцијалне речи у српском језику. У: Ж. Станојчић, Д. Мршевић Радовић, Б. Сувајџић (ур.) Путевима српског језика књижевности и културе: скуп слависта – предавања. Београд: Међународни славистички центар, 241–270.

Dragićević, Rajna 2020. On the Neologisms in Serbian from the viewpoint of corpus preparation for the compilation of the Matica Srpska multivolume dictionary of contemporary Serbian. Južnoslovenski filolog 1, 107–121.

Јанковић, Ђорђе 2019. Развијање језичких компетенција у духу Година узлета – на примеру морфолошког система. Методичка пракса 2, 319–340.

Кебара, Марина 2016. Лингвокогнитивна функционална анализа дечјих неологизама као метајезичких рефлексива у језичкој игри. Српски језик 1, 311–324.

Кебара, Марина 2017. Фоно(морфо)семантика дечјих оказионализама као прецедент лингвистичког експеримента у уметничком дискурсу. У: М. Ковачевић и Ј. Петковић (ур.) (Српски) језик у комуникативној функцији. Крагујевац: ФИЛУМ, 289–301.

Кебара, Марина 2018. Рефлексивно-непосредна форма дечјих неологизама у светлу поимања дечјег језика. У: С. Маринковић (ур.) Језик, култура, образовање. Ужице: Педагошки факултет, 75–86.

Кебара, Марина 2020. Језичко-семантичке аномалије као стилски поступак у књижевности за децу Љубивоја Ршумовића. У: И. Чутура и М. Димитријевић (ур.) Књижевност за децу у науци и настави. Јагодина: Педагошки факултет, 141–155.

Љуштановић, Јован 2008. Зузубумба прича бескрајну причу. Летопис Матице српске 1/2, 201–204.

Љуштановић, Јован 2014. Прича и причање као игра у кратким причама за децу Душана Радовића и Дејана Алексића. У: Т. Росић (ур.) Књижевност за децу у науци и настави. Јагодина: Педагошки факултет, 501–511.

Марјановић, Воја 2000. Књижевност за децу и младе – поетика, писци, дела. Књига I. Београд: Виша школа за образовање васпитача.

Марјановић, Воја 2007. О две књиге за децу: плод даровитости и маште; роман за две гитаре и аулос. Повеља 1, 158–161.

Марковић, Ана 2016. Метафикција у делу Кога се тиче како живе приче Дејана Алексића. Детињство 4, 22–33.

Марковић, Ана 2018. Технике и стратегије прозне самосвести у причама Дејана Алексића и Весне Видојевић Гајовић. У: Т. Росић (ур.) Књижевност за децу у науци и настави. Јагодина: Педагошки факултет, 285–297.

Милановић, Александар 2013. Језик весма полезан. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.

Милановић, Александар 2016. Реч под окриљем поетике. Краљево: НБ Стефан Првовенчани.

Милатовић, Вук 2014. Методика наставе српског језика и књижевности – у млађим разредима основне школе. Београд: Учитељски факултет.

Mićić Višnja, Vladimir Vukomanović Rastegorac 2016. Kako nastaju reči – igroliki pristup tvorbi reči u predškolskoj ustanovi. U: E. Kopas-Vukašinović, B. Stojanović (ur.) Savremeno predškolsko obrazovanje i vaspitanje: izazovi i dileme. Jagodina: Fakultet pedagoških nauka, 195–208.

Мићић, Вишња, Ђорђе Јанковић 2020. Методика развоја говора II (електронски сајт). < http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/pg/ministarstva/pravilnik/2018/16/3/reg

НП4 2019. Правилник о програму наставе и учења за други разред основног образовања и васпитања. Доступно на: http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/pg/ministarstva/pravilnik/2019/11/1/reg

Панић Мараш, Јелена 2015. „Манифест дечје поезије чуда” – Бора Ћосић и Дечја поезија српска. Детињство 2, 19–28.

Пипер, Предраг, Иван Клајн 2013. Нормативна граматика српског језика. Нови Сад: Матица српска.

Полић, Страхиња 2020. Обнова жанра у српској књижевности за децу 21. века – поеме Дејана Алексића. Детињство 2, 47–58.

Радикић, Василије 2003. Змајево песништво за децу. Нови Сад: Змајеве дечје игре.

Радовић Тешић, Милица 2008. С речима и речником. Београд: Учитељски факултет.

Радовић, Душан (прир.) 1984. Антологија српске поезије за децу. Београд: Српска књижевна задруга.

Савић, Свенка 1984. Принципи стварања неологизама у српскохрватском језику. У: Ј. Јерковић (ур.) Лексикографија и лексикологија. Нови Сад: Матица српска, 161–170.

Хамовић, Валентина 2021. О мраку, мишу и људској усамљености. Детињство 1, 171–173.

Читаоница МРГ 2. https://ufmrg2.blogspot.com/p/blog-page.html

Дејан Ајдачић

Ћопићева поигравања за фразеологизмима и изразима у приказу света животиња

Аутор указује на место лингвистичких и фразеолошких проучавања књижевних дела за децу српског писца Бранка Ћопића. Он полази од поставки Лидије Золотих о индивидуално-ауторским модификацијама фразеолошког значења у књижевном тексту и њеног истицања утицаја жанровске припадности текста на промену фразеолошког значења. У тексту се указује да међу лингвистичким истраживањима књижевних дела Бранка Ћопића за децу није посвећена већа пажња ауторским модификацијама фразеологизама које садрже компоненту животиња или се тичу света животиња. Аутор анализира фразеологизме и изразе у Ћопићевом тексту Доживљаји мачка Тоше (1954) и показује ауторске преображаје фразеологизама. Етнолингвистички радови Биљане Сикимић и Иване Башић указују на порекло неких мотива из фразеологизама које Бранко Ћопић користи и понегде модификује.

Кључне речи: Бранко Ћопић, књижевност за децу, фразеологизми, модификација, животиње, мачак, мачка.

Dejan Ajdačić

ĆOPIĆ’S PLAYS WITH PHRASEOLOGISMS AND EXPRESSIONS IN THE World OF ANIMALS

In the work, the author starts from the settings of L. Zolotih about the individual-author modifications of the phraseological meaning in the literary text and its emphasis on the genre belonging of the text to the change of the phraseological meaning. The text indicates that among the linguistic research of Branko Ćopić’s literary works for children, no greater attention has been paid to the author’s modifications of phraseology that contain an animal component or concern the world of animals. The author analyzes the phraseologisms and expressions in Ćopić’s text The experiences of the cat Toša and shows the author’s transformations of the phraseologisms with reference to the ethnolinguistic articles of Biljana Sikimić and Ivana Bašić.

Key words: Branko Ćopić, children’s literature, phraseology, modification, animals, cat, cat.

ЛИТЕРАТУРА

Башић, Ивана 2010. Зашто се први мачићи у воду бацају?– Иконичност лексема мачка и кот (1). Гласник Етнографског института САНУ, LVIII, 69–83.

Б.П.1950. Бранко Ћопић, Јежева кућа. Наша књижевност, 1. 5. 1950, 502–504

Золотых. Лидия 2011. Функциональная специфика фразем в художественном дискурсе. У: Славянская фразеология в синхронии и диахронии. Сборник научных статей. Вып. 1, Гомель, 26–29.

Сикимић, Биљана 1997. „Пojела маца“. Кодови словенских култура, 2, 129–137.

Сикимић, Биљана 2021. ’Мачка крадљивица’ у словенском фолклору. У: Лидија Делић, Снежана Самарџија (ур.), Куле и градови. Београд: УФС; Балканолошки институт САНУ, 573–596.

Шаранчић Чутура, Снежана 2017. Фолклорно у простору наивног : усмена књижевност у контексту књижевности за децу. Сомбор: Педагошки факултет.

Шевић, Снежана 2018. Рецепција књижевног дела Бранка Ћопића у настави. Докторска дисертација. Нови Сад: Филозофски факултет. [https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/45824/Disertacija.pdf] приступљено 16.01.2024.

Ćopić, Branko 1985. Priče ispod Zmajevih krila. Sarajevo: Svjetlost, Veselin Masleša.

Ćoralić, Zrinka; Šehić, Mersina 2016. Analiza kategorije mladost i starost u frazeologiji Ćopićevih djela. У: Бранко Тошовић (ур.) Дјетињство, младост и старост у Ћопићевом стваралаштву = Kindheit, Jugend und Аlter im Werk von Branko Ćopić. Graz : Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität ; Бањалука : Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, 243-253.

Ćoralić, Zrinka; Mujagić, Mersina 2017. O frazeologiji odabranih Ćopićevih djela. Bihać: Univerzitet u Bihaću.

Лідія Непоп-Айдачич

Дитячий дивосвіт неологізмів Галини Вдовиченко

Вивчення авторських неологізмів українських письменників є актуальним завданням сучасного мовознавства. Авторка статті аналізує неологізми, вжиті Галиною Вдовиченко в її творах для дітей. Це питання ще не було предметом окремого дослідження. У запропонованій праці обстежено промовисті імена персонажів: неологічні зооніми, мікротопоніми, антропоніми; серед неологічних загальних назв – номінації спільнот, а також похідні від твірних основ кіт-/кот-, лап-, мур-, дряп-, шкарп- тощо. До неологічних винаходів Галини Вдовиченко належать також трансформовані фразеологічні звороти й шифрована мова персонажів. Письменниця майстерно використовує українські традиційні морфологічні засоби творення нових слів, а також неосемантизацію. Спираючись на звукову подібність, вона вибудовує асоціативні зв’язки, пробуджує мовну чутливість читачів і спонукає до гри словами, мовотворчості.

Ключові слова: неологізм, авторський неологізм, українська мова, Галина Вдовиченко, морфологічні засоби словотворення, неосемантизація.

Lidija Nepop-Ajdačić

CHILDREN’S WONDERLAND OF NEOLOGISMS BY HALYNA VDOVYCHENKO

The study of authorial neologisms of Ukrainian writers is an actual task of modern linguistics. The author of the article analyzes the neologisms used by Halyna Vdovychenko in her works for children. This item has not yet been the subject of a separate study. The proposed work examines the colloquial names of characters: neological zoonyms, microtoponyms, anthroponyms; among neological common names – nominations of communities, as well as derivatives from creative bases кіт-/кот-, лап-, мур-, дряп-, шкарп-, etc. Halyna Vdovychenko’s neological inventions also include transformed phraseological turns and the encrypted language of characters. The writer skillfully uses traditional Ukrainian morphological means of creating new words, as well as neo-semantization. Relying on sound similarity, she builds associative connections, awakens linguistic sensitivity of readers and encourages them to play with words, language creativity.

Key words: neologism, author’s neologism, Ukrainian language, Halyna Vdovychenko, morphological means of word formation, neosemanticization, literature for children.

Література

Адах, Наталія 2007. Авторські лексичні новотвори Василя Барки (семантико-дериваційний та лексикографічний аспекти). Рівне: Видавництво Олега Зеля.

Бабій, Ірина 2021. Авторські неологізми як вагомий стилетворчий компонент роману «Жовтий князь» Василя Барки. Лінгвостилістичні студії. Вип. 14. С. 7-14.

Вдовиченко, Галина 2017а. 36 і 6 котів, Львів: Видавництво Старого Лева.

Вдовиченко, Галина 2017б. 36 і 6 котів-детективів, Львів: Видавництво Старого Лева.

Вдовиченко, Галина 2019а. Котохатка, Львів: Видавництво Старого Лева.

Вдовиченко, Галина 2019б. Ліга непарних шкарпеток, Львів: Видавництво Старого Лева.

Вдовиченко, Галина 2019в. 36 і 6 котів-компаньйонів, Львів: Видавництво Старого Лева.

Вдовиченко, Галина 2021а. 36 і 6 котів-рятувальників, Львів: Видавництво Старого Лева.

Вдовиченко, Галина 2021б. Шість няньок для Кицьопи. У: Нові казки Старого Лева. Львів: Видавництво Старого Лева. С. 17-25.

Вокальчук, Галина 2004. Авторський неологізм в українській поезії ХХ століття (лексикографічний аспект). Рівне: НВЦ “Перспектива”.

Карпіловська, Євгенія 2002. Кореневий гніздовий словник української мови : гнізда слів з вершинами – омографічними коренями. [http://irbis-nbuv.gov.ua/ulib/item/UKR0001594] дата звернення 26.12.2023.

Огар, Анна 2021. Художній простір творів для дітей Галини Вдовиченко: лінгвостилістичний і лінгводидактичний аспекти. Молодь і ринок. 2021. № 7-8 (193-194)

Словник афіксальних морфем української мови. Київ: Інститут мовознавства ім. О. О. Потебні НАН України, [б.в.], 1998. [http://irbis-nbuv.gov.ua/ulib/item/UKR0002691] дата звернення 26.12.2023.

Elma Durmišević, Amela Šehović

Razgovorna leksika generacije X u izabranim djelima bosanskohercegovačke književnosti za mlade

Predmet rada je analiza razgovorne leksike u izabranim djelima bosanskohercegovačke književnosti za mlade. Cilj je rada pokazati kako razgovornu leksiku generacije X, ekscerpiranu iz izabranih djela bosanskohercegovačke književnosti za mlade, odlikuje upotreba neologizama, žargonizama, kolokvijalizama te univerba, koji su uvjetovani specifičnim društvenim okolnostima. U radu su pokazane osobenosti razgovorne leksike generacije X i Z, te utvrdjen vijek trajanja i održivost izdvojenih markiranih leksema koje smatramo generacijskim markerima. Rezultati pokazuju kako se jezički izraz mladih dviju generacija razlikuje – što se donekle i podrazumijeva, jer su se i društvene okolnosti promijenile.

Ključne riječi: bosanski jezik, razgovorna leksika, bosanskohercegovačka književnost za mlade, jezik mladih, generacija X, generacija Z, generacijski marker.

Elma Durmišević, Amela Šehović

CONVERSATIONAL LEXICON OF GENERATION X IN SELECTED WORKS OF BOSNIAN-HERZEGOVINIAN LITERATURE FOR YOUTH

The subject of the paper is the analysis of the conversational lexicon in selected works of Bosnian-Herzegovinian literature for youth. The aim of the paper is to demonstrate the distinctive features of the conversational lexicon of Generation X, extracted from the selected works of Bosnian-Herzegovinian literature for youth. These features include the use of neologisms, jargon, colloquialisms, and univerbates, which are conditioned by distinct social circumstances. The paper demonstrates whether the conversational lexicon of Generation X differs from that of Generation Z and determines the lifespan and sustainability of identified marked lexemes considered as generational markers. The expected results should show how the linguistic expression of young people from these two generations differs, which is somewhat implied, as societal conditions have also changed.

Keywords: Bosnian language, conversational lexicon, Bosnian-Herzegovinian literature for youth, youth language, Generation X, Generation Z, generational marker.

IZVORI

Amidžić, Ivona 2019. Današnji klinci pojma nemaju o ovome: Sjećate li se ove igračke?. Glas Dalmacije. [https://glasdalmacije.hr/danasnji-klinci-pojma-nemaju-o-ovome-sjecate-li-se-ove-igracke/] pristupljeno 2. 12. 2023.

Bazdulj-Hubijar, Nura 2011. Ruža 1–2. Tuzla: Bosanska riječ. (R 1–2)

Bazdulj-Hubijar, Nura 2008. Više ne čekam Tahira – Ruža 3. Tuzla: Bosanska riječ. (R 3)

Bazdulj-Hubijar, Nura 2007a. Šta te muči Tamaguči. Sarajevo: Sejtarija. (ŠTMT)

Bazdulj-Hubijar, Nura 2007b. Čudno zvuči Tamaguči. Sarajevo: Sejtarija. (ČZT)

Bazdulj-Hubijar, Nura 2005. Tamaguči s drogom muku muči. Sarajevo: Sejtarija. (TDMM)

Halilović, Senahid; Palić, Ismail; Šehović, Amela 2010. Rječnik bosanskoga jezika. Sarajevo: Filozofski fakultet. (RBJ)

Tanović, Ilijas; Halilović, Senahid; Šehović, Amela 2009. Govor grada Sarajeva i razgovorni bosanski jezik. Sarajevo: Slavistički komitet. (GGS)

Isaković, Alija 2014. Lijeve priče. Tuzla: Bosanska riječ. (LP)

Saračević, Narcis 2012. Rječnik sarajevskog žargona. Sarajevo: autor. (RSŽ)

Šarčević, Tena 2019. Zbunjujući žargon. Jutarnji list. [https://www.jutarnji.hr/life/zivotne-price/roditelji-u-hrvatskoj-na-mukama-neki-novi-klinci-govore-i-nekim-novim-jezikom-kilao-sam-nuba-i-vinao-u-varu-dzoinaj-se-igrat-cemo-u-skvadu-8377490] pristupljno 2. 12. 2023.

Viber grupe učenika osmog i devetog razreda sarajevske osnovne škole (VG)

LITERATURA

Bajramović, Muris 2018. Tendencije razvoja književnosti za djecu. SaZnanje, 384–387. [https://ff.unze.ba/nauka-i-istrazivanje/saznanje/] pristupljeno 10. 10. 2023.

Brown, Roger, Gilman, Albert 1989. Politeness theory of Shakespeare’s four major tragedies. Language in Society, 18/2, 159–213.

Crnković, Milan 1986. Dječja književnost. Zagreb: Školska knjiga.

Durmišević-Cernica, Elma 2017. Vokativne eksklamacije u drami Tri svijeta Hamze Hume. Radovi Filozofskog fakulteta u Sarajevu, XX, 211–222.

Džibrić, Ismeta 2014. Toplina doma – najveće dječje carstvo. Predgovor knjizi Lijeve priče. Tuzla: Bosanska riječ, 5–10.

Hameršak, Marijana, Zima, Dubravka 2015. Uvod u dječju književnost. Zagreb: Leykam international.

Ibrišimović, Nihada; Kahriman-Krhan, Aida 2019. Generacijski utjecaj na leksičku stratifikaciju u razgovornom bosanskom jeziku. Književni jezik, 30, 273–290.

Kajan, Ibrahim 2008. Razvoj i oblici dječjeg bosanskohercegovačkog romana. Sarajevo: Zalihica.

Katnić-Bakaršić, Marina 2001. Stilistika. Zenica: Ljiljan.

Mihaljević, Josip 2019. Na svijetu trenutačno živi ovih deset ‘generacija’. Kojoj vi pripadate? [https://www.mirovina.hr/novosti/na-svijetu-trenutacno-zivi-ovih-10-generacija-kojoj-vi-pripadate/] pristupljeno 27. 10. 2023.

Murtić, Edina 2021. Svegeneracijski roman o jednom neželjenom putovanju Zulmira Bečevića. Novi izraz, 83–84, 75–93.

Pejić, Luka 2020. Književnost za mlade i zašto nije manje vrijedna od književnosti za “stare”. Dunjalučar. [https://dunjalucar.wordpress.com/2020/02/02/knjizevnost-za-mlade-i-zasto-nije-manje-vrijedna-od-knjizevnosti-za-stare/] pristupljeno 10. 10. 2023.

Skelin Horvat, Anita 2023. Mladi i njihov jezični repertoar: metalingvistička promišljanja. You Tube izlaganje sa Međunarodnog naučnog simpozijuma Cetinjski filološki dani IV, 6–8. 9. 2023. [https://www.youtube.com/watch?v=XBIttrqhbxM] pristupljeno 4. 11. 2023.

Skelin Horvat, Anita 2017. O jeziku i identitetima hrvatskih adolescenata. Zagreb: Srednja Europa.

Strauss, William, Howe, Neil 1991. Generations The History of America’s Future, 1584 to 2069. Quill. [https://archive.org/details/GenerationsTheHistoryOfAmericasFuture1584To2069ByWilliamStraussNeilHowe/mode/2up] pristupljeno 29. 10. 2023.

Šehović, Amela 2015. Pragmatički aspekti deminucije u svakodnevnoj komunikaciji (sa osvrtom na tvorbena obilježja deminutivnih imenica)”. U: Stramljič Breznik, I. ur. Manjšalnice v slovanskih jezikih: oblik in vloga. Filozofska fakulteta, Maribor – Bielsko-Biala – Budapest – Kansas – Praha, 375–385.

Šehović, Amela 2012. Jezik u bosanskohercegovačkim dramama (sociolingvistički pristup). Sarajevo: Institut za jezik.

Šehović, Amela 2009. Leksika razgovornoga bosanskoga jezika. U: Govor grada Sarajeva i razgovorni bosanski jezik. Sarajevo: Institut za jezik, 111–330.

Vrcić-Mataija, Sanja 2019. Hrvatski realistički dječji roman (1991.–2001.). Zadar: Sveučilište u Zadru.

Јелена Ајџановић
Јасмина Дражић

Рецепција неологизама из преводне литературе код деце основношколског узраста

У раду се испитује разумевање неологизама у роману Велики Доброћудни Џин код ученика основне школе, на узрасту од 12 до 14 година. Циљ је рада да се утврди способност ученика да уоче новостворена значења, уникатне творенице, настале из потребе да се појача хумористички ефекат у дечјем доживљају радње и ликова, тј. целокупне атмосфере у роману. Квантитативни резултати добијени су анкетом устројеном тако да су заступљени задаци који испитују разумевање неологизама независно од контекста и зависно од њега. Квалитативна анализа подразумева опис добијених резултата с циљем да се укаже на когнитивне капацитете ученика у разумевању творбе речи, тј. на њихову способност уочавања творбених сегмената и механизама творбе. Други аспект примене добијених резултата јесу педагошке препоруке у домену формалног, семантичког, стилског и прагматичког аспекта творбе речи на релацији са ефектима који се постижу неологизмима.

Кључне речи: творба речи, игра речима, неологизми, рецепција, продукција.

Jelena Ajdžanović
Jasmina Dražić

RECEPTION OF NEOLOGISMS IN CHILDREN OF PRIMARY SCHOOL AGE FROM TRANSLATED LITERATURE

The paper deals with the understanding of neologisms in the novel BFG (VDDž, i.e. Veliki Dobroćudni Džin) among elementary school students, aged 12 and 14. The goal of the work is to determine the students’ ability to perceive newly created meanings, unique creations, created from the need to enhance the humorous effect in children’s experience of the action and characters, i.e. overall atmosphere in the novel. The quantitative results were obtained through a survey organized in such a way that the tasks examining the understanding of neologisms are represented independently of the context and depending on it. The qualitative analysis implies a description of the obtained results with the aim of pointing out the cognitive capacities of students in understanding word formation, i.e. on their ability to perceive creative segments and creative mechanisms. Another aspect of applying the obtained results are pedagogical recommendations in the domain of formal, semantic, stylistic and pragmatic aspects of word formation in relation to the effects achieved by neologisms.

Key words: word formation, word play, neologisms, reception, production.

ЛИТЕРАТУРА

Blake, Quentin^2016.Oxford Roald Dahl Dictionary. Oxford: Oxford University Press. https://forreadingaddicts.co.uk/language/8000-flushbunking-words-to-feature-in-oxford приступљено 23.12.2023.

Bugarski, Ranko 1997. Prevođenje kao stvaranje. Jezik u kontekstu, Beograd: Čigoja; XX vek, 235–242.

Bugarski, Ranko 2003. Žargon. Beograd: XX vek.

Crystal, David 2001. Language play. Chicago: University of Chicago press.

Dahl, Roald 1982. The BFG. Puffin Books.

Dal, Roald 2008. Veliki Dobroćudni Džin (VDDž). Beograd: Beli put (prevod: Jelena Katić Živanović).

Gligorović, Milica, Nataša Buha, Nada Dobrota-Davidović (2018). Razumevanje govora kod dece od šest do devet godina. Specijalna edukacija i rehabilitacija 17/1, 9–31. https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1452-7367/2018/1452-73671801009G.pdf приступљено 23.12.2023.

Haqqi, Reem Montasser 2018. Wordplay in Children’s Literature: A Morphological Study of Derivation and Word Formation in an Extract from Roald Dahl’s The BFG (1982). 1–10. https://www.academia.edu/44103563/Wordplay_in_Children_s_Literature_A_Morphological_Study_of_Derivation_and_Word_Formation_in_an_Extract_from_Roald_Dahls_The_BFG приступљено 23.12.2023.

Jakobson, Roman 1960. Closing statement: Linguistics and poetics. In T. A. Sebeok (ed.), Style in Language, Cambridge: Massachusetts Institute of Technology Press; New York and London: John Wiley & Sons, 350-377.

Lalić Krstin, Gordana 2018. Translating English Wordplay into Serbian: Evidence from Three Dystopian Novels. Belgrade English Language and Literature Studies (Belgrade BELLS). Vol. X. Special Issue in Honour of Ranko Bugarski on the Occasion of his 85th Birthday (ed. Vujić, Jelena, Katarina Rasulić i dr.). Beograd: Filološki fakultet.

Munat, Josephine (ed.) 2007. Lexical Creativity, Texts and Contexts. Amsterdam, Philadelphia: John Benjamins Publishing Company.

Silaški, Nadežda, Biljana Radić-Bojanić 2010. The identity of a Metaphtonymy – How ‘Two Eyes inone Head’. Vesna Lopičić, Biljana Mišić-Ilić (ur.). Identity Issues: Literary and LinguisticLandscapes. Cambridge: Scholars Publishing, 229–251. https://pdfs.semanticscholar.org/bddf/48b9c2c65b1ee75ec8efffc976851d23aa84.pdf приступљено 23.12.2023.

Żyśko, Konrad 2017. A Cognitive Linguistics Account of Wordplay. Newcastle upon Tyne: Cambridge Scholars Publishing.

Драгићевић, Рајна 2005. Лексикологија српског језика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Дражић, Јасмина 2021. Лексичка креативност као oбележје стила у роману Па као Владимира Табашевића. Зборник Матице српске за књижевност и језик. Књ. 69, св. 1, 261-278.

Клајн, Иван 2002. Творба речи у савременом српском језику. [Први део. Слагање и префиксација.] Београд: Завод за уџбенике и наставна средства – Институт за српски језик САНУ; Нови Сад: Матица српска.

Милица Божић Синчук

Англицизми у роману за децу и младе „Нећу да мислим на Праг“ Соње Ћирић (2019)

У раду се разматрају англицизми (адаптиране речи из енглеског језика) и инглишизми (неприлагођене енглеске речи систему српског језика) у савременом, популарном роману за децу и младе Нећу да мислим на Праг, ауторке Соње Ћирић. Овај нарочити лексички слој испитан је са становишта осавремењеног приступа енглеско–српском лексичком позајмљивању (Прћић 2022), при чему су коришћени системски подаци из Српског речника новијих англицизама (СРНА 2021). Истраживање иде ка закључку да су позајмљенице и стране речи део модерног књижевног израза и да представљају генерацијски маркер језика младих.

Кључне речи: англицизми, инглишизми, књижевност за децу и младе, српски језик.

Milica Božić Sinčuk

ANGLICISMS IN THE NOVEL FOR CHILDREN AND YOUNG PEOPLE I WILL NOT THINK OF PRAGUE BY SONJA ĆIRIĆ

The paper examines anglicisms and englishisms in the contemporary, popular novel for children and young people I will not think of Prague, by Sonja Ćirić. This particular lexical layer is examined from a phonetic and morphological point of view, using systematic data from the Serbian dictionary of recent anglicisms. The research leads to the conclusion that loanwords and foreign words are part of modern literary expression and represent a generational marker of the language of young people.

ЛИТЕРАТУРА

Ајдачић, Дејан 2020. Називи жена и глобализација – англицизми у српском језику. Новоречје, 3, 29–42. [https://reci.org.rs/https://glasanje.reci.org.rs/wp-content/uploads/2023/09/ajdacic-03-29.pdf] приступљено 22.12.2023.

Аћимовић, Снежана 2014. Семантичко-прагматички и стилски аспекти англицизама у романима неких модерних српских ауторки млађе генерације. Језици и културе у времену и простору III. Нови Сад: Филозофски факултет, 381–400. [https://digitalna.ff.uns.ac.rs/sites/default/files/db/books/978-86-6065-282-1_0.pdf] приступљено 22.12.2023.

Балишева, Ксения 2009. Англицизмы в русском литературном языке рубежа XX-XXI веков. Вестник Вятского государственного гуманитарного университета, №3 (2), 68–72. [https://cyberleninka.ru/article/n/anglitsizmy-v-russkom-literaturnom-yazyke-rubezha-xx-xxi-vekov] приступљено 22.12.2023.

Ерещенко М. В., Изюмская С. С. 2013. Англицизмы в современном художественном тексте и образ автора (на материале произведений Б. Акунина и С. Лукьяненко). Фундаментальные исследования № 10-8, 1861-1865. [https://fundamental-research.ru/ru/article/view?id=32679] приступљено 22.12.2023.

Живковић, Наталија 2017. Утицај енглеског језика у делима Борислава Пекића и Милоша Црњанског. Крагујевац: ФИЛУМ [https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/9390/Disertacija.pdf] приступљено 22.12.2023.

Иваниш, Јована, Весна Ђорђевић, Марина Николић 2022. Српска неолошка библиографија. Наш језик, LIII, 101–124. [https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/handle/123456789/14033/neoloska.bibl.2022.pdf?sequence=1&isAllowed=y] приступљено 22.12.2023.

Милић, Мира 2013. Англицизми као синоними у српском језику. Нови Сад: Филозофски факултет [докторска дисертација]. [https://digitalna.ff.uns.ac.rs/sadrzaj/2013/978-86-6065-166-4] приступљено 22.12.2023.

Мишић Илић, Биљана, Весна Лопичић 2011. Прагматички англицизми у српском језику, у: Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 54/1, Нови Сад: Матица српска. 261–273. [https://www.researchgate.net/profile/Biljana-Misic-Ilic/publication/313627448_Pragmaticki_anglicizmi_u_srpskom_jeziku/links/59df0b54a6fdcca0d3301c3a/Pragmaticki-anglicizmi-u-srpskom-jeziku.pdf] приступљено 22.12.2023.

Prćić, Tvrtko 2022. Osavremenjeni pristup englesko-srpskom leksičkom pozajmljivanju: principi i primene. У: (ур.) С. Гудурић, Ј. Дражић и М. Стефановић Језици и културе у времену и простору X/1. Нови Сад: Филозофски факултет, 387–421. [https://digitalna.ff.uns.ac.rs/sites/default/files/db/books/978-86-6065-717-8.pdf] приступљено 22.12.2023.

Лексикографски извори

Васић и др. ³2018: Vasić, Vera, Prćić, Tvrtko, Nejgebauer, Gordana. Do you speak anglosrpski? Recnik novijih anglicizama. Novi Sad: Filozofski fakultet. [https://digitalna.ff.uns.ac.rs/sadrzaj/2018/978-86-6065-451-1] приступљено 22.12.2023.

Герзић 2012: Gerzić, Borivoj. Rečnik srpskog žargona (i žargonu srodnih reči i izraza). Beograd: B. Gerzić.

Оташевић и др. 2022: Оташевић, Ђорђе, Николић, Марина, Ђорђевић, Весна. Речник нових речи у српском језику. Београд: Институт за српски језик САНУ. [https://javnidiskurs.rs/wp-content/uploads/2023/01/RNRUSJ-1-24.1.2023..pdf] приступљено 22.12.2023.

СРНА 2021: Prćić, Tvrtko, Dražić, Jasmina, Milić, Mira. Srpski rečnik novijih anglicizama. Novi Sad: Filozofski fakultet. [https://digitalna.ff.uns.ac.rs/sites/default/files/db/books/978-86-6065-636-2.pdf] приступљено 22.12.2023.

Dorota Pazio-Wlazłowska

Czy otyłość jest tematem poprawnym politycznie? Kilka uwag po lekturze książek dla dzieci

Tekst dotyczy sposobu prezentacji konceptu grubas w książkach dla dzieci (wydania z lat 2022−2023) w kontekście utrwalonego w języku negatywnego wizerunku osób z otyłością oraz wynikających z niego uprzedzeń. Autorka dowodzi, że zgodna z ideą poprawności politycznej nakazowo-zakazowa metoda rugowania z języka nacechowanych nominacji osób grubych nie przekłada się na zmianę stosunku do nich i nie prowadzi do usunięcia z polszczyzny obowiązujących stereotypów. Może przynieść zmiany jedynie w dyskursie oficjalnym, mało prawdopodobne jednak, aby trwale i istotnie wpłynęła na język potoczny. Restrykcyjnie narzucone słownictwo nie ma szans na przetrwanie w rzeczywistości dnia codziennego. Nadzieję na zmiany stosunku do osób grubych autorka upatruje nie w napiętnowaniu leksyki, lecz w działaniach edukacyjnych prowadzonych m.in. za pośrednictwem adresowanej do dzieci (ale oddziałującej również na dorosłych) literatury propagującej akceptację fizycznych różnic między ludźmi jako normalnego i naturalnego elementu codzienności.

Słowa kluczowe: grubas, otyłość, stereotyp, bowdleryzacja, język polski, uprzedzenia, ciałopozytywność.

Дорота Пазио-Влазловская

К вопросу о политкорректности ожирения. НЕСКОЛЬКО замечаний на полях книг для детей

В тексте обсуждается способ представления концепта толстяк в книгах для детей (издания 2022−2023 гг.) в контексте закрепленного в языке негативного образа людей с избыточным весом и вытекающих из него предубеждений по отношению к ним. Автор утверждает, что командно-запретительный метод исключения из языка эмоционально окрашенных наименований полных людей, соответствующий идее политкорректности, не приведет к изменению отношения к ним и не удалит стереотипов, существующих в польском языке. Может повлиять на официальный дискурс, но маловероятно, что отразится в повседневном языке. Навязанная лексика не имеет шансов просуществовать в разговорном языке. Надежду на изменение отношения к полным людям автор видит не в стигматизации лексики, а в просветительской деятельности, проводимой, в том числе, при помощи литературы для детей (но влияющей также на взрослых), способствующей восприятию физических различий между людьми как нормального и естественного элемента повседневной жизни.

Ключевые слова: толстяк, ожирение, стереотип, баудлеризация, польский язык, предубеждения, бодипозитив

BIBLIOGRAFIA

Adamczykowa, Zofia 2004. Literatura dziecięca. Funkcje, kategorie, gatunki. Warszawa: Wydawnictwo Wyższej Szkoły Pedagogicznej TWP w Warszawie.

Aksiuto, Kamil, Michał Wallner, Marcin Pomarański 2023. Poprawność polityczna. Źródła, przejawy, kontrowersje. Lublin: Wydawnictwo UMCS.

Bartmiński, Jerzy 2009. Czy możemy wyzwolić się ze stereotypów? Stereotypy a wzory kultury. W: J. Bartmiński, Stereotypy mieszkają w języku. Studia etnolingwistyczne. Lublin: Wydawnictwo Uniwersytetu Marii Curie-Skłodowskiej, 106−111.

Cegieła, Anna 2013. Słowa niebezpieczne i niepożądane w przestrzeni społecznej. Etyka słowa a poprawność polityczna. Poradnik Językowy 10 (709), 57−70.

Chojnowski, Andrzej 2023. Wydawca książek Roalda Dahla ugiął się po oskarżeniach o cenzurę. „Dajemy wybór”. Wydanie elektroniczne. [https://sukces.rp.pl/spoleczenstwo/art38021671-wydawca-ksiazek-roalda-dahla-ugial-sie-po-oskarzeniach-o-cenzure-dajemy-wybor] data dostępu 12.11.2023.

Cumming, Ed, Abigail Buchanan, Genevieve Holl-Allen, Benedict Smith 2023. The rewriting of Roald Dahl. Wydanie elektroniczne. [https://www.telegraph.co.uk/news/2023/02/17/roald-dahl-books-rewritten-offensive-matilda-witches-twits/] data dostępu 12.11.2023.

Feder, Tyler 2023. Ciała są super. tł. Adam Pluszka. Warszawa: Czarna Owca.

Gajda, Magdalena 2021. Dyskryminacja i stygmatyzacja osób chorych na otyłość. W: M. Olszanecka-Glinianowicz (red.) Obesitologia kliniczna. Bielsko-Biała: Alfa-Medica Press, 729−737.

Gathen, Katharina von der, Anke Kuhl 2023. Od stóp do głów. Ilustrowany elementarz ciała. tł. Anna Magdziarz. Warszawa: Wydawnictwo Dwie Siostry.

Godziński, Bartosz 2023. James Bond i Willy Wonka nie dali rady. „Moda” na cenzurowanie książek to błąd – są lepsze metody. Wydanie elektroniczne. [https://natemat.pl/471227,ksiazki-roalda-dahla-bez-slowa-gruby-zamiast-cenzury-mozna-inaczej] data dostępu 12.11.2023.

Górecka, Anna Natasza, Aleksandra Górecka 2022. Moje ciało jest okej! Książka o ciele, emocjach i samoakceptacji. Do czytania, odkrywania i bazgrania. Kraków: Znak.

Grzybowski, Przemysław Paweł 2017. Inni i Obcy w bezpiecznym miejscu. Poprawność polityczna w zróżnicowanej kulturowo szkolnej przestrzeni publicznej. Pogranicze. Studia Społeczne 30, 130−142.

Kwiatkowska, Agnieszka 2020. Gapienie się a prawo głosu. O przemianach obrazu niepełnosprawności we współczesnej polskiej literaturze dla dzieci. Przestrzenie Teorii 34, 325–344.

Leśniak, Antoni 2017. Political correctness, czyli o etycznej wrażliwości języka. Studia Ekonomiczne 313, 147–160.

Mejer, Jakub 2021. Dzieła poprawione. Wydanie elektroniczne. [https://www.polityka.pl/tygodnikpolityka/kultura/2110553,1,dziela-poprawione.read] data dostępu 12.11.2023.

Morgan, Nicola 2022. Body Positive. Superprzewodnik po ciałopozytywności. tł. Alicja Laskowska, Patrycja Zarawska. Warszawa: Grupa Wydawnicza Foksal Sp. z o.o.

Pietruszczak, Barbara, Anna Rudak 2023. Twój ciałopozytywny workbook. Wydawnictwo Moonka.

Trzęślewicz, Eliza 2022. Książki, które zmieniają spojrzenie na ciało. Wydanie elektroniczne. [https://kosmosdladziewczynek.pl/portal-wiedzy/cialo/ksiazki-ktore-zmieniaja-spojrzenie-na-cialo] data dostępu 12.11.2023.

Tylicka, Barbara, Grzegorz Leszczyński (red.) 2002. Słownik literatury dziecięcej i młodzieżowej. Wrocław−Warszawa−Kraków: Zakład Narodowy im. Ossolińskich.

Wiśniewski, Michał R. 2023. Roald Dahl i jego niegrzeczne książki. Poprawiać czy wyrzucić? Wydanie elektroniczne. [https://www.polityka.pl/tygodnikpolityka/kultura/2203340,1,roald-dahl-i-jego-niegrzeczne-ksiazki-poprawiac-czy-wyrzucic.read] data dostępu 12.11.2023.

Witkowska, Ilona 2015. „«Bardzo żeśmy się zdziwili» − stylizacja na potoczność w polskim przekładzie cyklu opowiadań o przygodach Mikołajka”. W: B. Niesporek-Szamburska, M. Wójcik-Dudek, A. Zok-Smoła (red.) (Przed)szkolne spotkania z lekturą. Katowice: Wydawnictwo Uniwersytetu Śląskiego, 423−437.

Wojnarowska, Aneta 2013. Dziecko i tekst literacki – o wartościach edukacyjnych literatury dla dzieci. W: I. Adamek, Z. Szarota, E. Żmijewska (red.) Wartości w teorii i praktyce edukacyjnej. Kraków: Wydawnictwo Naukowe Uniwersytetu Pedagogicznego, 166−177.

Zaborowska, Malwina 2023. Poprawki w słynnych książkach dla dzieci. „Absurdalna cenzura”. Wydanie elektroniczne. [https://www.rmf24.pl/kultura/news-poprawki-w-slynnych-ksiazkach-dla-dzieci-absurdalna-cenzura,nId,6611192#crp_state=1] data dostępu 12.11.2023.

Zdunkiewicz-Jedynak, Dorota 2017. Językowy kodeks poprawności politycznej a kultura języka. W: J. Bartmiński, S. Niebrzegowska-Bartmińska, M. Nowosad-Bakalarczyk, J. Puzynina (red.) Etyka słowa. Wybór opracowań. Lublin: Wydawnictwo Uniwersytetu Marii Curie-Skłodowskiej, 163−174.

ПРЕУЗМИТЕ 9 БРОЈ У ПДФ ФОРМАТУ

Чланци

Уводна реч, с. 9.

Весна Смиљанић Рангелов

Значај сакупљања и проучавања збирки језичких иновација у говору деце

Весна Смилянич Рангелов

Рајна Драгићевић

Контрастирајућа лексичка редупликација – ново стилско средство којим се обогаћује или осиромашује језичка култура говорника српског језика?

Райна Драгичевич

Диана Благоева

Новото в българския младежки жаргон и лексикографската практика

Diana Blagoeva

Andreja Žele Domen Krvina

O neologizmih v slovenščini: splošna jezikovna raba s poudarkom na rabi mladih

Andreja Žele Domen Krvina

Ивана Лазић Коњик

Употреба скраћеница у језику младих: тенденције и утицај на развој савременог српског језика

Ivana Lazić Konjik

Вања Миљковић

Творбено гнездо глагола блејати у савременом српском сленгу

Vanja Miljković

Данко М. Шипка

Старост није радост него гадост: ријечи за старије у жаргону младих

Danko Šipka

Владимир М. Вукомановић Растегорац

Индивидуални неологизми у песништву за децу Дејана Алексића – језички аспекти и методички потенцијали

Vladimir M. Vukomanović Rastegorac

Дејан Ајдачић

Ћопићева поигравања за фразеологизмима и изразима у приказу света животиња

Dejan Ajdačić

Лідія Непоп-Айдачич

Дитячий дивосвіт неологізмів Галини Вдовиченко

Lidija Nepop-Ajdačić

Elma Durmišević, Amela Šehović

Razgovorna leksika generacije X u izabranim djelima bosanskohercegovačke književnosti za mlade

Elma Durmišević, Amela Šehović

Јелена Ајџановић Јасмина Дражић

Рецепција неологизама из преводне литературе код деце основношколског узраста

Jelena Ajdžanović Jasmina Dražić

Милица Божић Синчук

Англицизми у роману за децу и младе „Нећу да мислим на Праг“ Соње Ћирић (2019)

Milica Božić Sinčuk

Dorota Pazio-Wlazłowska

Czy otyłość jest tematem poprawnym politycznie? Kilka uwag po lekturze książek dla dzieci

Дорота Пазио-Влазловская

О НАМА

ЧАСОПИС НОВОРЕЧЈЕ

ИЗБОР РЕЧИ ГОДИНЕ

Andreja Žele
Domen Krvina

Andreja Žele
Domen Krvina

Јелена Ајџановић
Јасмина Дражић

Jelena Ajdžanović
Jasmina Dražić