Америчко дијалектолошко друштво (American Dialect Society) изабрало је реч године по 34. пут. За 2023. то је именица enshittification.[i] Реч је изведена од познатог енглеског вулгаризма, а први пут ју је употребио Канађанин Cory Doctorow почетком 2023. године у свом блогу насловљеном The ‘Enshittification’ of TikTok, да укаже на начин на који дигиталне платформе постепено губе квалитет: прво нуде корисницима погодности како би их привукле, затим их злоупотребљавају да би угодиле својим пословним клијентима и на крају и те пословне клијенте злоупотребљавају како би оствариле сав профит за себе; а онда пропадну.[ii]
Реч је о феномену опадања услуге квалитета друштвених платформи који нам је свима добро познат, али који до сада није имао посебан назив. Деградација одн. срозавање одређене друштвене платформе одвија се у виду цикличног модела и последица је двострано оријентисаног пословања у којем се профит ставља испред задовољства корисника, па није ништа друго до синоним за људску похлепу. Највише забрињава чињеница што ово постаје доминантан образац савременог друштва.
Нови термин канадског блогера отуда изражава његову реакцију на „заробљеност“ појединца у оковима друштвених мрежа која се манифестује као масовни проблем и уједно представља његов очајнички вапај за проналажењем новог механизма побуне која мора бити колективна, јер је то једини излаз у решавању актуелних друштвених проблема, не само на интернету.
Овај новостворени назив већ је забележен у енглеском речнику Dictionary.com у којем је дефинисан као „постепено срозавање онлајн платформе или услуге на начин да платформа или услуга најпре пружа погодности корисницима како би их привукла, а затим све више тежи остваривању профита на штету корисника”.[iii] У већини осталих енглеских речника још увек га нема (Мериам-Вебстер, Кембриџ, Оксфорд, Лонгман),[iv] док је у Колинсовом речнику предложен за унос, а његова употреба се прати.[v]
Какви су изгледи да енглеска реч enshittification уђе у српски језик?
Питање прогнозе уласка неке речи у језик или успешности њеног опстанка у језику је веома тешко и сваки одговор може бити само претпоставка или покушај да се ствари погоде. Језик је жив и динамичан систем, његов развој зависи од многих фактора, а речи настају и ишчезавају из употребе без могућности да сваки пут знамо јасне разлоге. Овај сликовити, изражајно слободнији енглески неологизам именује нови концепт, па у том смислу постоји оправдана потреба за његовим увођењем. С друге стране, његова експресивност која долази од колоквијалне вулгарне основе утиче на то да домен његове употребе буде ограничен на неформалне језичке контексте, иако савремена модерна комуникација све више укида ове границе не само у разговорном и дигиталном дискурсу друштвених медија, дописивања, коментара и сл., него и у јавном медијском дискурсу, уводећи нове и слободније ставове према формалности и неформалности и стилу уопште.
Посматрано с творбеног становишта, реч је изграђена од елемената који су уобичајени у енглеском језику, дакле са јасном семантичко-творбеном конотацијом, али у српском језику њена структура није сасвим прозирна. Њен гласовни састав је необичан и тежак за изговор изворним српским говорницима (‘еншитификејшн’). Суфикс –ејшн (од енгл. -ation) не постоји у српском језику. Због тога је очекивано да лексема подлегне адаптацији на фонолошком и морфолошком нивоу. Будући да се при преузимању англицизама са именичким завршетком –ејшн и њиховој интеграцији у систем српког језика овај завршетак обично замењује домаћим еквивалентом, проширеним суфиксом –ија > –ација очекиван би био облик *еншитификација.[vi] Енглески префикс ен- који у творби глаголских деноминала уноси значење ‘претворити у нешто’[vii] за српске говорнике такође није мотивисан, већ замагљује њено лексичко значење. Због тога би се с разлогом могло претпоставити да у адаптираној енглеској форми може и изостати: *шитификација.
С друге стране, именице које се у српском завршавају суфиксом –ација најчешће су изведенице од одговарајућег глагола, са процесуалним значењем. За лексему enshittification знамо да ће, уколико се то деси, ући у српски језик изоловано тј. не претходи јој одговарајући енглески глагол. Стога би се у случају појаве одговарајућег глагола у српском језику морао претпоставити обрнут смер, од именице ка глаголу: enshittification > *(ен)шитификација > *(ен)шитификовати. У суштни, нема разлога да се очекује значајнија деривациона продуктивност ове именице.
Такође би било разумно предвидети да се уместо преузимања и адаптације енглеске форме речи појави српски преводни еквивалент. На тај начин би се избегли гласовни и творбени изазови адаптације. То је ипак мало вероватно с обзиром на вулгарну конотацију изворне форме коју је могуће адекватно пренети једино вулгаризмом који још увек нису својствени нашем јавном дискурсу иако је приметан одређени степен либерализације. У српском језику, у ствари, већ постоје вулгарне лексеме које у приличној мери покривају описани концепт упропашћавања онога што је добро, срозавања квалитета нечему што ваља, који се може применити и на друштвене мреже, а које су веома живе у актуелном сленгу. То је глаголска именица усеравање, од несвршеног глагола усеравати (се) / сврш. усрати (се), са значењем ‘упропашћавати / упропастити, уништавати / уништити’. Овај глагол у неформалном језику има бројна значења, од основног, којим се именује физиолошка потреба, неутралног и негативно конотираног, као што су ‘покварити, уништити (нешто)’, ‘јако се уплашити’, до позитивног: ‘имати среће’. У новије време јавља се и израз ус(е)ра(ва)ти се некоме у живот са значењем ‘(у)мешати се некоме у живот с циљем да га се уништити’.
Може се, такође, десити да појам једноставно не нађе поље примене у српској култури и да реч уопште не заживи у српском језику, без обзира на то што у енглеском има сва обележја успешног неологизма, како се наводи у образложењу жирија. Примери из прошлости показују да ни бројне друге речи које су побеђивале на енглеским изборима за реч године нису ушле у српски језик, нпр. ammosexual, dumpster fire, omnishambles, squeezed middle, homer, upcycling, austerity и др., док су се неке друге брзо прошириле: Covid, fake news, hashtag, app, tweet, goblin mode, VAX, vape, selfie, hallucinate и др.
Све у свему, било да усвојимо овај појам и лексему или да не нађу места у нашем језику, језик ће наставити да се развија, ствара, позајмљује, адаптира, у складу са потребама друштва и технолошким иновацијама које време буде доносило.
Литература:
American Dialect Society Selects “enshittification” as 2023 Word of the Year. Доступно на: https://americandialect.org/wp-content/uploads/2024/01/2023-Word-of-the-Year-PRESS-RELEASE.pdf приступљено 1.3.2024.
Pantić 2020, Irena Prefiksacija kao način promene leksičke kategorije reči u engleskom jeziku. Rukopis doktorske disertacije odbranjene na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Živković, Slađana 2010. Sufiksi za tvorbu imenica u engleskom jeziku i njihovi ekvivalenti u srpskom u kompjuterskom registru. Komunikacija i kultura online, 1, 197–211.
[i] Саопштење је објављено на сајту Друштва: American Dialect Society Selects “enshittification” as 2023 Word of the Year (библиографски податак је наведен на крају чланка).
[ii] https://www.wired.com/story/tiktok-platforms-cory-doctorow/ приступљено 4.3.2024.
[iii] https://www.dictionary.com/browse/enshittification приступљено 4.3.2024.
[iv] https://www.merriam-webster.com/; https://dictionary.cambridge.org/; https://www.oed.com/; https://www.ldoceonline.com/ приступљено 4.3.2024.
[v] https://www.collinsdictionary.com/ приступљено 4.3.2024.
[vi] Исп. Živković 2010: 202–2203.
[vii] Исп. Pantić 2020: 18.