Реч 2023. године Филолошког друштва „Речи“: насиље
Јавност српског језичког простора, уз помоћ групе језикословаца окупљених око Филолошког удружења „Речи“ изабрала је ријеч 2023. године. Ријеч године је насиље.
Како је бирана ријеч године
Након што је јавност предлагала ријечи које су обиљежиле ову годину на измаку, језикословци су изабрали 30 приједлога, за које је онда јавност гласала. На основу резултата тог гласања и сопственог професионалног нахођења жири састављен од србиста (међу којима је био велики удио лексиколога, оних језикословаца који се професионално баве лексичким благом) изабрао је прво двије од тих 30 ријечи, а онда од те двије ону једну која је годину обиљежила.
Зашто баш насиље
Кад се погледа листа тридесет ријечи године за које се гласало, упада у очи да њихов велики број има везе са насиљем. Ради се о овим ријечима: дечак убица, геноцид, трагедија, брутално, Рибникар, прокси рат, рат, пропаст, непребол, неизречје (ове двије посљедње новокованице имале су изузетно висок број гласова, али то је посљедица хаковања сајта гдје се гласало). Дакле, једна трећина поменутих 30 финалиста има везу са насиљем. Тако онда насиље представља кровни појам који окупља све ове приједлоге. Када се погледа збирна фреквенција тих десет приједлога, видимо да на њу отпада огромна већина гласова.
Након овог процедуралног објашњења о гласању, потребно је да се запитамо шта је то у друштву у први план избацило баш ову групу ријечи. И ту је одговор толико јасан да га готово не треба ни изрицати. Бруталност онога што се десило у једној врачарској школи у толикој је мјери шокирало нашу јавност да је засјенило све остало што се ове године дешавало. Говорило се након овог трагичног догађаја (и још једног сличног у кратком временском распону) о насиљу у породици, вршњачком насиљу, насиљу у друштву, итд. Жиг ове трагедије оставио је још дубље трагове јер се такве ствари у нашој култури у принципу не дешавају (за разлику од, рецимо, Сједињених Држава, гдје се ситуације тог типа десе неколико пута годишње). Ми кажемо Сила Бога не моли, Бог силу не воли. И шире у словенском свијету, сила није на цијени. У тринаестовјековном Житију Александра Невског (истог онога чију је дорћолску цркву пројектовала Јелисавета Начић) записано је Не въ силахъ бг҃ъ, но въ правдѣ. До дан данас, међу Русима се користи пословица Не в силе Бог, а в правде. И један други Словен, Алфонс Муха поднасловио је 1923. једно од својих импозантних платана у Словенској епопеји том изреком: Po bitvě na Vítkově Ne v síle Bůh, ale v pravdě. Ради се дакле о нечему несвојственом словенским културама. Та трагедија у ђачким клупама није нажалост била једина манифестација насиља – већ другу годину насиље царује на украјинским пољима а поткрај ове године трагедија се спустила и на Газу. Кад се све то узме у обзир, насиље је оно што је највише обиљежило ову годину. И сада, кад се крајем децембра своди завршни рачун године, а и за пет, десет, педесет година, кад се будемо подсјећали 2023. прво ће нам на памет пасти насиље.
Ко су били конкуренти
Први конкурент била је ријеч вјештачка интелигенција. Заиста, по цијелом свијету, а српски језички простор није изузетак, вјештачка интелигенција је нешто што ће нам, како изгледа, у доброј мјери промијенити околину у којој живимо. Има и гласова који кажу да ће нам доћи главе. Биће да је то претјерано, кад нам као људској врсти нису дохакали ватра, точак, парна машина и телефон, неће ни вјештачка интелигенција. Мада, из јасних разлога, овдје није избила на прво мјесто, вјештачка интелигенција заступљена је у четботу, новој ријечи године. Било је и других конкурената, од оних који се односе на одређене јефтине политичке акробације помоћу појефтињене саламе до деескалације и инфлације. О неким од тих ријечи писали смо на сајту Удружења „Речи“ https://reci.org.rs/reci/autori.html
Данко Шипка
20.12.2023.
