Дедоларизација
Долар је модификација њемачке ријечи Thaler (талир) а она је, опет, скраћена од Joachimsthaler – ово -er је овдје суфикс за предмет (конкретније новац), а испред је Joachimsthal, Јоахимова долина, мјесто рудника сребра од којег су се талири ковали. Ради се о граду у западној Чешкој, чије је данашње, чешко, име Јахимов. Талир, каснији долар, прешао је далек пут од локалне до глобалне валуте. Ширење долара по свијету након другог свјетског рата било је мјера економске моћи и глобалног утицаја Сједињених Држава. Та доминација била је на врхунцу деведесетих година двадесетог вијека у вријеме када је завршен, како би рекао британски историчар Хобзбаум, кратки двадесети вијек (он је, по њему, трајао од почетка првог свјетског рата, када су пропала три велика европска царства, до пада комунистичког блока). Ширење доларизације било је ускличник на крај тог кратког вијека, за Европљане посебно болног у свјетлу два велика рата (за остатак свијета дуги деветнаести вијек (а и многи вјекови прије њега) био је знатно гори јер су га провели под јармом европских колонијалних окупатора.
Данас се чини да је свјетски поредак успостављен на крају тог кратког двадесетог вијека већ добрано урушен, па би се можда могло рећи, слиједећи Хобзбаума, да смо на крају ултракратког двадесет првог вијека. Ако је то тачно, онда је дедоларизација индикатор знатних геополитичких промјена. Како свијет постаје мултиполаран, долар престаје да буде једина валута међународних финансијских трансакција. Ту су и други индикатори, и они су ту већ дуже времена. Ако погледамо у своје двориште, Сједињене Државе су деведесетих могле, кршећи све норме и обичаје међународног права, некажњено бомбардовати нашу земљу и отети дио њене територије. Данас, опет, нису у стању ни да заврну руку владама држава широм свијета да ту крађу легитимишу у Генералној скупштини УН-а. Данас ни различити ратни злочини које Израелске одбрамбене (боље би било рећи: нападачке) снаге врше у Гази под америчким патронатом не пролазе незапажено, па чак и земље које су амерички подрепаши (типа Француске) траже прекид ватре на Савјету безбједности а на њиховим телевизијама се повремено чак може и видјети страдање палестинских цивила.
Дедоларизација је реакција онога што се данас зове глобалним југом на стољећа колонијализма и неоколонијализма. На глобални југ прво су долазили Европљани са огњем и мачем хришћанства, а онда Европљани и Сјеверноамериканци са јармом израбљивачког капитализма. Конгоанцима су, на примјер, у вријеме Леополда Другог (који није био ништа бољи од Хитлера, али још има споменике по Белгији јер је убијао људе по Африци а не по Европи) европски просветитељи одсјецали удове, а онда су дошле њихове корпорације да их користе као јефтину радну снагу.
Дедоларизација је нада глобалног југа за успостављање праведнијег свјетског поретка. Поредак се, истина, мијења, да ли ће бити праведнији, остаје да се види. Гледајући историју свијета, не можемо да се једновремено не сложимо с Тукидидом да моћни раде оно што желе а слаби трпе оно што морају и с нашом пословицом: пара на пару, уш на фукару. Тако ће на крају испасти да дедоларизација није деколонијализација, него још једна пуста нада. За коју годину, уосталом, нестаће и све друге валуте, плаћаће се искључиво кредитом који ће Велики Брат приписивати грађанима кад их буде чиповао. Тако ће се највјероватније обећавајућа дедоларизација изродити у демонетизацију као вид посвемашње дехуманизације.