Колико је моћан економски тигар
У нашим народним причама нема тигрова, а ако искључимо путописе по Индији и Индокини, тигрови у нашој књижевности (у којој је лав много славнији) могу се избројати прстима једне руке. У јединој Доситејевој басни о тигру, дужа је пишчева поука о притворности лисице од две реченице која она измени са тигром, и неким стиховима за децу. Ако неки Србин и помене тигра, вероватно је повео малишане у зоолошки врт или им пустио цртани Дизнијев филм по Киплинговој Књизи о џунгли у коме подмукли Ширкан јури дечака Моглија. Запослени у пиротској фабрици „Тигар“, као ни трговци њихових производа не мисли о азијским дивљим мачкама, већ о гуменим предметима које праве и продају.
Језикословац Слободан Новокмет је прошле године, крајем новембра објавио текст Србија као економски тигар(?) у коме је подсетио да је Србија као „балкански тигар“ помињана у електронским изворима од 2007, а да је 2010. „балкански тигар“ био одговор на идеју изречену у Загребу да би Хрватска могла да постане „jadranski tigar“. Александар Вучић је у својству премијера Владе Србије, у Давосу говорио о успесима српске економије, што је лист „Блиц“ пропратио 20. јануара 2016. прилогом Vučić u Davosu: Srbija je ekonomski tigar jugoistočne Evrope, а „Вести“ су истог дана објавиле текст Vučić: Srbija postaje ekonomski tigar. Уз ове прилоге нису наведени коментари, али је очигледно метафора Србије као економског тигра изазвала пажњу и опречне коментаре, јер Слободан пише да су учесталији иронични коментари. Слика моћне и снажне дивље мачке свакако је прикладнија Јужној Кореји, Малезији, Сингапуру или Вијетнаму, али је почела да се користи и у Србији. Наши сународници су у деведесетим годинама оптуживани за вучју природу, па је у уобразиљи наших људи тигар вероватно постао ближи. Праву ерупцију коментара изазвало је поновно представљање Србије као економског тигра у наступу председника државе. Коментари на медијима и друштвеним медијима опет просуђују здравље и снагу овог нашег тигра.
Подељеност друштва одражава чак и пријава „економског тигра“ на конкурсу за реч године у две опречне категорије – као „речи године“ и као „лажиречи“ године. Гласање за речи године свакако не представља слику политичких расположења српских бирача, али ће на гласању за речи године сигурно одразити вољу оних које интересује наш конкурс и који су у прилици да гласају за „економског тигра“ као „реч године“ или „лажиреч“ године.
Појављују се и фотомонтаже тигра и Вучића које представљају прилог спорењима Срба о сили или њеној варљивој слици.