Вештачка интелигенција – од паметних телефона до Чернобила
Тема која је ове године привукла нарочиту пажњу. Сви је помињу, а она је све присутнија у различитим аспектима свакодневног живота… Вештачка интелигенција.
Идеја је у науку ушла 1956. године на једном научном скупу у Њу Хемпширу у Америци када је истовремено промовисана у то време необична двочлана синтагма којом се именује. Лексема artficial inteligence први пут је тада употребљена у енглеском да се њоме означи иновативни концепт који се својом ингениозношћу супротставља здравом разуму: оспособљавање машина за учење и размишљање, за шта су једино способни људи.
Из енглеског је реч врло брзо увезена у српски језик. Одмах је преведена, за разлику од неких других енглеских речи које још увек имају грдних неприлика у јавном естаблишменту због свога енглеског руха, али ни као таква није пријала српском уху, contradictio in adjecto, супротна самој суштини. Уз то, никоме до краја није било јасно шта је то вештачка интелигенција и како функционише.
Онда су дошли паметни телефони и постали глобална сензација. Не само да су променили наш однос према вештачкој интелигенцији, него су пореметили и наш осећај за језик. Паметни су до тада били људи, тражили смо паметан савет, дивили се како је то паметна глава, вукли паметне потезе, чудили како нам никаква паметна идеја не долази на ум. Придев паметан до тада није био лексички и семантички спојив са именицом телефон. Колико год да смо у прво време негодовали, јер су нам овакви бинарни називи са придевом паметан у свом првом делу звучали противречно, неприродно и грубо (од енгл. smart: паметна табла, паметни телефони, паметни телевизори, паметни сатови, паметне куће, паметни системи, паметне технологије), навикли смо се на њих и прихватили их у свакодневној комуникацији, баш као што смо безрезервно прихватили поменуту нову технологију у свакодневном животу и употреби.
Иако се овакви оксиморони попут поштен лопов, живи мртвац, квадратура круга, паметна глупост најчешће користе у стилистичке сврхе, најновије поменуте речи, као што је вештачка интелигенција, показају да оне каткад могу имати смислену употребу.
Ове године вештачка интелигенција нам је приредила ново изненађење, неслућених размера. ChatGPT (Четџипити, Чет-џипити, ЧетГПТ или Чет-гпт – име апликације фирме OpenAI које је настало скраћивањем од енглеског назива Chat Generative Pre-trained Transformer, у којем Chat показује да је модел дизајниран за вођење дијалога са корисницима, Generative да је способан да генерише, произведе нови текст, Pre-trained да је трениран на великом скупу података пре него што је почео да обавља конкретне задатке,Transformer да користи нарочите трансформационе моделе) и бројни други четботови и алати вештачке интелигенције попут Гугловог Барда (Bard), Мајкрософтовог Бинга (BingAI) и др. унели су праву револуцију у наше животе, али су истовремено ставили на велике муке наше нормативисте. Још нисмо успели да решимо како ћемо говорити и писати чет или чат и да ли ћемо ову реч прихватити у општој употреби, а већ нас је снашла нова реч за нови софтверски производ који нас је преплавио. Четбот, чет-бот или чет бот питање је сад. Одговор је само један: како год да напишемо, ова софтверска апликација је дала потпуно нову димензију савременом друштву, равну научним и техничким открићима која су променила свет: Архимедовим законима, Галилеовим открићима, Њутновској физици, Едисоновој сијалици, Теслиним изумима, штампарској преси, парној машини, интернету, и истовремено постала предемет бројних расправа.
Креирани да имитирају начин на који људи међусобно разговарају, четботови нас разумеју и стрпљиво одговарају на сваки наш захтев. Потенцијал и предности које нуди су огромни. Како то изгледа, можете видети на доњој слици на којој Четџипити одговара на питања о самоме себи.
Остају отворене неке друге дилеме, углавном етичке природе, а све чешће су изражени и страхови због немогућности да предвидимо куда нас развој вештачке интелигенције може одвести. Док се вештачка интелигенција шири светом, разбуктавају се страхови чернобилских размера. Има ли разлога за забринутост, пита се један од твораца Четџипитија, који каже да ће вештачка интелигенције ускоро постати интелигентнија од људи. Да ли ћемо умети да је контролишемо и да ли треба да је се плашимо? Четџипити негира овакве сумње: „Не, ја сам само програм и не поседујем сопствени разум или интелигенцију. Моја функционалност је базирана на алгоритмима и подацима на којима сам обучен. Могу помоћи у обради информација и одговарању на питања, али не поседујем свест или интелигенцију као људи.“ Питање добија смисао тек ако знамо да има сувише лоших играча око нас…
Вештачка интелигенције и четботови су ван сваке сумње обележили тренутак у коме живимо. Ово потврђује и Кембриџов избор у којем је управо проглашена реч 2023. године. То је глагол халуцинирати – hallucinate који је у енглеском током ове године добио ново значење повезано са вештачком интелигенцијом. Не сумњамо да ће убрзо стићи и код нас. Уредници Кембриџовог речника су га објаснили на следећи начин: када вештачка интелигенције халуцинира она даје погрешне информације.
Photo by Igor Omilaev on Unsplash
Да ли су у српском језику и друштву текућу 2023. годину такође обележили догађаји повезани са експлозијом вештачке интелигенције сазнаћемо ускоро, после проглашења победника овогодишњег српског избора, у којем је један од предлога за реч године вештачка интелигенција. Гласање траје од 1. до 15. децембра, а победнике ћемо прогласити 20. децембра. Гласај и ти: https://reci.org.rs/izbor-reci-godine/
#РечГодине #RečGodine #RecGodine