Преститутка и преститут: светско а наше
Пољаци одавно имају израз biurwa, наш еквивалент би био шалтеруша (нису такве ствари увијек исте, али ту је негдје). Обје ове ријечи су сексистичке. Рекло би се политкоректлијски да је штета што постоје. Ја бих рекао да је заправо штета што нема оваквих назива за мушкарце. Шалтерски службеник зна да буде једнако накурчен као и службеница. Ово пољско biurwa склопљено је од двије ријечи biuro ‘канцеларија’ и kurwa ‘курва, и у пренесеном значењу’. Ријечи оваквог типа у енглеском се зову portmanteau words, а овај први дио назива упућује на велику шкрињу или кофер који се расклапа на два једнака дијела. Ради се дакле о метафори заснованој на путовању. Код нас се усталио израз сливеница – метафора је из природе, ментална слика је сливање двије ријеке у једну. Пољаци иначе јако воле да користе ријеч kurwa и као псовку и као поштапалицу. Ово су им донијеле Наполеонове трупе, које су их закратко ослободиле од Руса – и у француском се putain исто тако користи.
Неки дан сам, сасвим случајно, набасао на једну чешку сливеницу, која у другом дијелу садржи нешто финији назив за курву, пардон: сексуалну радницу, а у првом седму силу. Та чешка ријеч гласи presstitutka ‘преститутка’. Како су Чехе стољећима тесали Нијемци, Бог их је дао предузимљиве и методичне, па користе и presstitut ‘преститут’ за мушкарце. Ето сад ни најзагриженије политкоректлије не могу Чесима пребацити што рабе ову ријеч, заправо ријечи. Истражујући даље, нашао сам да ријеч уопште није чешка (Чеси су је само усвојили и прилагодили за оба рода), већ енглеска, сковао ју је контроверзни амерички коментатор Џералд Селенте. Наравно, у енглеском је ова ријеч (presstitute) општег рода, може да упућује на оба, или да кажем политкоректлијски: на било који пол.
Кад већ говоримо о штети, рекло би се да и нама ова ријеч недостаје. Недостаје нам како преститутка тако и преститут. Наиме, пракса је веома раширена, прво дословно – код водитељица јутарњих програма које сијевају обнаженим бутинама и дубоким деколтеима (а онда и неукусом сваке врсте – једна је била неукусна чак и за Миломира Марића, па је побјегла да се преституише код другог газде). Међутим појава је пуно раширенија метафорски, код новинара оба пола који врше радове обмањивања људства. Ако већ постоји пракса, треба је некако и назвати. Живимо у вријеме холивудизације свега, па и вијести – све треба да је забавно (а нема ништа забавније од доброг батака) и јасно (мора да постоје добри момци у бијелим шеширима и лоши, у црним). Стварност је друкчија, остварује се у нијансама сиве, али тим горе по стварност – идеолози ће је, овако или онако, утјерати у суру Истине. Елхамдулила.
Да се разумијемо, нису преститути и преститутке само наши и наше – они су свјетски. Један такав (бјело)свјетски посленик ове врсте остао је упамћен у вријеме бомбардовања скраја деведесетих. Преститут именом Џејми Шеј био је задужен за дневну дозу натовског агитпропа а срцу му је нарочито била блиска фраза колатерална штета, једна од најмрачнијих лажиријечи свих времена. Оће западни преститути да упражњавају свој занат не само по источноевропским неоколонијама, већ и код себе. Херман и Чомски су у својој чувеној студији Произвођење сагласности идентификовали неколико начина навођења америчких медија на преституцију. Три најважнија су ова (мојим, не њиховим ријечима): ако се не преституишете, корпоративни сводници неће код вас објављивати рекламе, ако се не преституишете, државни сводници неће вам дати доступ до битних информација, коначно: ако се не преституишете, неко ће да вас тужи. Хоћеш, нећеш, ко те пита, ако си уредник било којег утицајнијег медија, има да си преститут(ка).
У избору за речи године можете да гласате и за преститута/преститутку (у категорији нове ријечи а можда је баш та ријеч и обиљежила годину). Ту је онда и доста лажиријечи у стилу натовског пинокија Џејмија Шеја. За све три категорије ријечи године можете гласати на http://reci.org.rs