Прокоп у тисућљетном правописном проблему
Оно што је одавно прокопано није пропало – сад је и прослављено, видјећемо хоће ли и прорадити и хоће ли до Прокопа продријети и градски саобраћај. Префикс про- има вишеструка значења, али се пристојно понаша – свакако не избезумљује правопижџије, као рођак му пре/прије-. За про– не морају да натенане разлажу како се западно од Дрине воде пријеклад, пријевор, пријесјек, пријемет, и пријепек (све ријечи без којих не можемо да замислимо живот просјечног грађанина) пишу и изговарају искључиво у овој форми. За про- ништа не треба да се прописује – и без прописа све пролази прописно.
Живот није префикс, не понаша се по ПС-у (за оне које народна власт није тесала: по правилу службе у оружаним снагама), па су током политпромиџбеног прослављања дала примијетити волшебна собитија у која су, како сматрају Службе, биле умијешане нечисте силе. Ево о чему се ради.
Пажљивом посматрачу на сликама из и са Прокопа за око је запао разнобојни зид са геометријским облицима у главној станичној хали. За оне који нису језикословци, на томе се и завршило – дизајнер ударио квадратиће и линије у црвеном и црном (очигледно је читао Стендала). Лингвисти су видјели још нешто (мени је чак у далекој и пријатељској Аризони то нешто боло очи). Међу свим оним стендаловско-кубистичким геометријским облицима, лингвиста је уочио два знака глагољичког писма. Глагољица је прво писмо Словена, које је након неколико вијекова истиснуто ћирилицом, коју користе Словени у православном комонвелту, и латиницом, коју користе они у сфери утицаја римског папе, а онда, усљед модернизације, још понеки. Слова која су се на снимцима могла видјети су Г и Д. Службе претпостављају да је, у дијелу који се не види још и слово Б, па онда БГД, као скраћеница за град на неколико километара од Прокопа изгледа савршено смислено. Зашто би ово лингвистима боло очи?
И ту долазимо до хиљадугодишњег односно тисућљетног правописног проблема у коме се нашао Прокоп. Наиме, глагољица која се на волшебан начин обрела на прокопу није општесловенска обла глагољица (која би била прикладна), него углата глагољица, карактеристична за подручје данашње Хрватске. Дакле, било би јој мјесто на 442 до Београда, али на свега неколико километара од града, баш и не иде. Ако лаже коза (из Аризоне) не лаже рог (из српских медија). Ево слике доље, а како изгледа обла а како углата, може се видјети у додацима ове књиге https://ssds.org.rs/publikacije_preuzimanje/SipkaStoryofSlavicSrpskiFinal.pdf
Један индијски слависта из Раџастана има сљедећу теорију. Кодна страница глагољице у јуникоду (стандарду за приказивање знакова различитих језика) садржи и једну и другу верзију глагољице. Ако се фонтови не форматирају како треба, онда ће се показати једна или друга верзија. Вјероватно је уметник, који се на Прокоп уметнуо, занемарио ову малу разлику, па се сад углата хрватска глагољица, уз то што краси попрсје Колинде Грабар-Китаровић нашла и у не баш по Београда, али ту негдје, у ближој околини.
Нисам сигуран је ли овом Раџастанцу вјеровати, а и Службе су свим овим прописно збуњене. Стога се грађанство и васколико друго људство моли да надлежним органима пријави о чему се овдје заправо ради. Успут, не би било лоше да исто гласа за ријеч године, можда баш за Прокоп.
