Разлике у генерацијском коришћењу речи навеле су уреднике часописа „Новоречје“ и управу Друштва „Речи“ да организују у Универзитетској библиотеци у Београду 13. новембра 2023. Међународну научну конференцију „Нове речи у говору деце и младих и у текстовима за децу и младе“. Скуп је одржан уз подршку Министарства културе Републике Србије Филолошком друштву „Речи“. Учеснике су на почетку поздравили управник библиотеке Александар Јерков и чланови организационог одбора Рајна Драгићевић и Дејан Ајдачић. Представљено је петнаест радова осморо учесника из Србије и деветоро језикословаца из Софије, Љубљане, Сарајева, Кијева, Кјелца, Варшаве, Гдањска и Темпеа у Аризони.
У радовима посвећеним новим речима у сленгу младих Срба, Словенаца, Бугара и Пољака уочени су истоветни процеси, појава истих или сличних нових речи и творбених модела под утицајем енглеског језика, али и појаве локално ограничених појава попут коришћења турског суфикса –џија у речима инстаграмџија, ларпаџија у бугарском језику. Диана Благоева је представила приступе бугарских лексикографа жаргону младих Бугара. Социјалне аспекте употребе речи различитих типова омладинског сленга у савременом словеначком језику осветлили су Андреја Желе и Домен Крвина, указујући на улазак речи из сленга у језик публицистике и разговорни језик и језик старијих поколења. Рајна Драгићевић је подстакнута радовима о понављању исте речи у руском језику почела да бележи примере понављања речи у српском језику, нпр. кафа кафа у значењу „права кафа“. Ауторка је у разматрању потражила одговоре на питања о разлозима ове појаве и начину употребе поновљених речи. О особеностима скраћивања речи и значењима скраћеница у смс порукама и дигиталној комуникацији младих говорила је Ивана Лазић Коњик уз испитивање аспеката економије израза и генерацијских маркера. Вања Миљковић је на основу грађе из корпуса, збирке твитова и грађе са сајта Вукајлија анализирао глагол блејати и из њега изведене речи уз анализу концепта ‘блејања’ и промене прототипних значења – бленути, дангубити, релаксирати се. Члан жирија за избор Речи године младих у Пољској, Ана Вилечек је уочила утицај енглеских израза на „виралне изразе“ младих Пољака и истакла контексте који омогућавају њихово разумевање. На основу речи из личне збирке новостворених речи деце у узрасту од 3 до 14 година Весна Смиљанић Рангелов је представила проучавања дечје лингвокреативности у другим језицима и понудила објашњења творбених и значењских аспеката представљених речи (нпр. мамац – отац, закасник, ваљача, србијач – навијач репрезентације Србије, трикосутра). У дискусији је указано и на могуће анализе слика света деце на основу речи које су деца створила. Стваралачка стихија дечјег стварања нових речи, ослања се на још правилима неспутано владање творбеним моделима.
У завршној дискусији о језику деце и младих уочена је потреба бољег познавања прегледних неолошких истраживања у другим словенским језицима. Ради увида у сличне језичке процесе, појаве и лингвистичке приступе, али и извесне посебности у другим језицима, предложено је да неки текстови у будућим свескама часописа Новоречје буду посвећени овим истраживањима. Уочено је и непостојање квалитетних корпуса савременог разговорног српског језика. Истакнута су подстицајна разматрања и нова питања отворена излагањима.
Друга група реферата била је посвећена новим речима у књижевним текстовима за децу – у украјинској књижевности (Галина Вдовиченко), српској (Дејан Алексић, Бранко Ћопић, Соња Ћирић), босанскохерцеговачкој књижевности (Нура Баздуљ-Хубијар, Алија Исаковић) и рецепцији неологизама из преводне литературе код деце основношколског узраста поводом романа Роалда Дала. У додиру лингвистичких, стилистичких, поетичких и других приступа анализирани су ауторски оказионализми у књижевним текстовима намењеним деци. Излагања посвећена неологизмима представили су Лидија Непоп-Ајдачић, Владимир Вукомановић Растегорац, Елма Дурмишевић и Амела Шеховић, Дејан Ајдачић. Јелена Ајџановић и Јасмина Дражић су представиле анкетно испитивање ученика усмерено на разумевање неологизама у преводној књижевности, док је Милица Божић Синчук говорила о англицизмима у роману „Нећу да мислим на Праг“ за децу и младе Соње Ћирић.
На крају су представљена два рада о вредностима у језику, у којима је заступљен и поглед младих. О политкоректном, цензорском избацивању гојазности из новијих издања књига за младе енглеских аутора говорила је Дорота Пазјо Влазловска. Данко Шипка је проанализирао називе старијих особа (гроб, фосил, библија, бабускера, икебана и др.) из српскохрватско енглеског колоквијалног речника уз обраћање пажње на вредносне опозиције старости и младости, фигуративна означавања и тип блискости или повезаности са названим старијим особама.
Текстови ће бити објављени у наредном, 9. броју часописа „Новоречје“, а потом у зборнику радова са конференције.
Фото галерија са конференције 13. 11. 2023
Вест о конференцији на сајту Института за српски језик: Сарадници Института на конференцији Нове речи у говору деце и младих и у текстовима за децу и младе, 13. XI 2023.