У Универзитетској библиотеци, 20. IX 2023. на конференцији за медије
Филолошког друштва Речи приликом најаве избора за реч године
Развој интернета и усредсређеност цивилизације на информације које се тамо објављују, као и на коментаре непотписаних грађана који без кочница износе све што мисле и осећају, донела је тектонске промене у језику. Разговорни језик којим се у прошлости само усмено комуницирало, сада добија и своју писмену форму и, преко коментара анонимних читалаца, шири се и у медијски језик, а затим и у све остале функционалне стилове. Разговорни стил у новинарском језику утиче на банализацију садржаја медијских текстова, али утиче и на обрнут процес – због вредносно урушених прилика у друштву, банални садржаји текстова траже банални језик.
Овај процес не одвија се само у српском језику, већ и у другим словенским језицима. Колеге из свих словенских земаља које са мном учествују у раду Комисије за творбу речи Међународног славистичког комитета извештавају о томе да се у њиховим земљама, баш као и у Србији, сви функционални стилови полако своде на разговорни.
Основна одлика разговорног стила јесте експресивност, а она се постиже различитим средствима, па и лексичким. Главни лексички начин за постизања експресивности јесу нове експресивне речи, које називамо неологизмима. Пре глобализације и интернетизације, највећи број нових речи представљала су именовања за нове појаве у науци, техници, технологији, а данас највећи број нових речи служи за експресивна именовања људи, појава, догађаја. Нису у питању било каква експресивна именовања, већ по правилу пејоративна. Ево неколико примера: маркетингаш, факултетлија, видовданџија, светосавац, антирежимлија, ковидиот, бикини судија, апа драпа дипломатија, пинг понг дипломатија, catch all партија, тојота мафија, демонократија, трампокалипса, балканалије, офлајн Србија итд.
Овакве речи настају и у свим осталим словенским језицима и за њих је карактеристична оказионалност. Има их много, једанпут се појаве и заувек нестају. Непостојаност је једна од главних одлика нових речи нашег доба. Овакве речи спадају у такозване једнодневне речи, како их је назвала руска лингвисткиња Елена Самуиловна Кубрјакова.
Модели по којима настају нове речи често су позајмљени из енглеског језика, па се поред готових енглеских речи, у све словенске језике позајмуљују и модели из енглеског језика. Тако је, на пример, према позајмљеној речи обамоманија настала у српском језику реч патикоманија, као и многе друге којима се у другом делу налази компоненнта –манија.
Занимљиво је што се захваљујући праћењу трага творбених модела из енглеског језика у руски и друге словенске језике, могу претпоставити модели који ће тек постати популарни у српском језику. Тако сам се пре неколико година упознала из литературе с врло продуктивном творбом експресивних, пејоративних именица на –оид и –саурус у руском, пољском и чешком језику. Још тада је било популарно људе на негативан начин сличне неким политичарима називати именицама на –оид, којима је у творбеној основи име одређеног политичара или неке јавне личности. У српском језику тај модел уопште није коришћен у грађењу нових речи, што сам закључила на основу анкете коју сам спровела међу студентима србистике на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Само неколико година након што сам претпоставили развој овог творбеног модела у српском језику, почеле су да настају експресивне, пејоративне именице на –саурус и –оид (нпр. старлетосаурус, палмоид, трампоид, амебоид, аморалоид итд.
Потреба за грађењем нових речи постала је и ствар друштвеног престижа, па готово да нема колумнисте који у свом тексту не осмисли бар једну нову реч, која је потпуно прилагођена контексту описаном у тексту, а ван њега обично не може да заживи управо зато што је сувише контекстуализована.
У избору за Реч године учествују лингвисти, иако је тај избор пре свега друштвени догађај, који у први план стваља актуелне друштвене феномене који у савременом свету брзо настају и нестају. Потрудићемо се да наш избор не буде у служби промовисања безначајне игре речима, већ да допринесе лексичком богаћењу. Надамо се да ће речи које изаберемо бити међу онима за које се може претпоставити да ће оставити дубљи траг у српском језику и култури.
Проф. др Рајна Драгићевић
Катедра за српски језик са јужнословенским језицима
Филолошки факултет
Универзитет у Београду